Mame greše, mame vole, mame su nervozne, mame bi sve uradile za svoju decu, mame ponekad ne uživaju u mamećim obavezama, i to je ok. Foto: Freepik.com

/11 /11

Ostvarenje snova, ispunjen život, tra-la-la-la. Ustvari, zagarantovan izgovor za sve ostale neuspehe: „nema veze,  puk’o sam ko lajsna, al sam nečiji roditelj!“  

Ta činjenica zapravo zaista diže samopouzdanje i apostrofira bitnost. Napravio sam dete! Rodila sam dete! Dete je ceo moj svet! Hranim ga, oblačim ga, živim za njega, vaspitavam ga, vodim ga na „pravi put“! Ja sam kraljina, jbt! Gde ste, miševi! – otprilike, taj level solobitnosti.

Sad, ima u tome istine. Ali nije cela.

Najteže je biti roditelj!

Osim što si vazda pod tenzijom hoćeš li nekim nesmotrenim gestom, iz najbolje namere, ali iz sopstvenog ugla, oštetiti svoje dete nametanjem sopstvenih stavova i tako mu ugroziti ličnost, tu je i sve ono o čemu, recimo mame, nerado govore.

Umore se mame da budu mame. Umore se češće nego što im krivica dopušta. Ponekad  bi i mama odgledala film, bez da je iko zivka, traži, očekuje. Izašla bi s drugaricama, a da ne gleda na sat. Isplakala bi se nekad, umesto što guta suze, a uz suze i bromazepame. Ima momenata kad bi mama prespavala dan ili otišla sama samcijata u neku prirodu da dva dana gleda u jednu tačku i napuni baterije. Išla bi mama s vremena na vreme radije na manikir nego  vodila na trening. Desi se da joj kuvanje ručka pada teže od limenog stočića na domali nožni prst. Često bi mama lakirala nokte u 19h, a ne u ponoć, kad sve namiri, svima ugodi, svakog ušuška.  Ima i situacija kad nešto u mami provrišti što je mama a ne, na primer, paprat ili kamila. Onda mama bezglasno vrišti na samu sebe zbog takvih misli, pa išamara neko posuđe i prašinu, izlema dve-tri pite i neplaniranu tepsiju kolača, izgnjavi i iscmače, pa joj se čini da se iskupila. Opet je samo mama jer je najbolje biti mama, i ništa drugo ona ne želi!

Lažu mame. Žele da budu i žene, osim što su mame. Mame ne lažu za dečje nego za svoje dobro.

Iako želeti ostati i žena ne znači biti loša mama. Naprotiv!

Mame su od krvi i mesa, a ne od vanile i uštipaka. Mame greše, mame vole, mame su nervozne, mame bi sve uradile za svoju decu, mame ponekad ne uživaju u mamećim obavezama, i to je ok.

Deca to znaju i razumeju.

Ne znaju i ne razumeju mame.

Neće da priznaju, boje se da ne ugroze roditeljstvom stečeno samopouzdanje.

Jer najlepše je biti roditelj.

Najteže je ostati svoj.

Jelena Milenković Mladenović

Izvor: konkretno.rs