/11 /11

Naši preci su vekovima kultivisali i odgajali pšenicu, raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), kukuruz i slično za svoju ishranu, da bi ih se moderan čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Tek 1830. godine je došlo do  otkrića čeličnih valjaka za preradu pšenice. Sve do tada, čovek je u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica.  Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica.

Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju jer sadrži složene ugljene hidrate, takođe podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji.

Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Celo zrno pšenice sadrži 70,7% ugljenih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvožđe, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšenični skrob i pšenične klice.

Seitan je visokoproteinski proizvod od pšenice - zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv, pa se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso.

Raž je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom. Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamina B.

Ječam se potpuno neopravdano smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi. Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.

Ovas ili Zob spada u najlekovitiju žitaricu. Ipak se više koristi za stočnu nego za ljudsku ishranu. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna. Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Takođe ima visok sadržaj lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.

Kukuruz je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijumovuso i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Heljda se pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo koristi u ishrani. Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom, fosforom i kalcijumom, a ima i gvozđa, natrijuma i magnezijuma, ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina.

Proso je poznat još iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek, takođe.  U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda.

Integralni pirinač pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije.

Pahuljice se prave od integralnih žitarica i one su često doručak današnjeg čoveka. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice, koje se kombinuju sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli). Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.