/11 /11

MIKROBIOM I NJEGOV UTICAJ NA ZDRAVLJE
Ovi sićušni stanovnici koji obitavaju u nama imaju uticaja na mnoge funkcije u našem organizmu, pa čak se govori da formiraju i mnoge naše osobine i osećanja.
Kažu da od njih zavisi recimo, da li ćemo biti hrabri ili plašljivi, srećni, tužni, optimisti ili pak skloni depresiji. Sposobnost pamćenja i koncentracije takođe su pod uticajem njihovog delovanja, a intenzivno se istražuje i njihov uticaj na poremećaj ponašanja kod dece i Alchajmerovu bolest kod odraslih.
Kažu i da je, baš zbog ovako velikog uticaja koji imaju na nas, sa ovim mikroorganizmima i te kako poželjno sarađivati i negovati ih. Ali najpre predstavimo ih, kako i zaslužuju, videćete i zašto.

KAKO JE NASTAO NAZIV - MIKROBIOM
Reč MIKROBIOM je prvi upotrebio Nobelovac Džošua Lederberg 2001. godine da bi označio zajednicu mikroorganizama koja milionima godina gradi sa čovekom interakciju.
Možete li da zamislite da u ljudskom telu ima od 10 do 100 milijardi mikroba (bakterija, virusa, gljivica…) i da ova mala bića zajedno teže više od našeg mozga. MIKROBIOM je jedinstven za svakog od nas, jer kao što se razlikujemo i prepoznajemo na osnovu otiska prsta ili naše DNK, isto tako smo originalni i po samo našem MIKROBIOMU.

Kako (ne)ravnoteža mikrobioma utiče na nastanak kožnih oboljenja? Doc dr. Dušan Škiljević, specijalista dermatovenerologije, objašnjava: „Ravnoteža se održava tako što ’prijateljske’  bakterije zauzimaju prostor i otimaju hranjive sastojke štetnim mikrobima i tako sprečavaju njihovo razmnožavanje. Ako se broj patogenih bakterija poveća, pod uticajem već navedenih spoljašnjih i unutrašnjih faktora, onda se gubi ravnoteža u mikrobiomu što dovodi do nastanka kožnih bolesti poput infekcija i upala. Bolest nastaje zato što naš imunološkii sistem pogrešno reaguje na promenu ravnoteže“. 

MIKROBI - KAKO POSTAJU DEO NAS
Zapitaćete se možda, kako zapravo ovi saradljivi mikrobi dospeju u nas, da li ih prosto pokupimo iz okolne sredine. Mogli bi smo reći da je tako, jer rođenje i dojenje milionima godina unazad pomažu da se ove dobre bakterije nastane u nama. Zapravo prvi "gutljaj" bakterija laktobacila desi nam se dok prolazimo kroz porođajni kanal. Kasnije, na startu dojenja uz pomoć kolostruma laktobacili dospevaju u naša creva, a kako se dojenje nastavlja majčino mleko (posebnim šećerima koje sadrži) omogućava naseljavanje bifidobakterija, koje su takođe "dobri momci" među bakterijama. Pored usta, urogenitalnog trakta, disajnih puteva i creva, mikrobi naseljavaju i našu kožu.

MIKROBIOM I KOŽA

Kao što veliki uticaj ima na razne funkcije u našem organizmu, spomenuli smo i da MIKROBIOM ima ogroman uticaj i na našu kožu.

Koža zapravo ima 2 zaštitne barijere:

- Prva barijera kože su LIPIDI, važna gradivna jedinjenja koja osiguravaju koži enegretski balans 
- Druga barijera kože je upravo MIKROBIOM

Još u starom Egiptu, Kleopatra je poznavala moć zdravih bakterija redovno uživajući u mlečnim kupkama kako bi održala kožu mekom, a priće kažu i da je mleko stajalo prethodno 3 dana na vazduhu da bi se bakterije razvile. Danas, istraživanja stručnjaka su pokazala da zdrave bakterije pomažu kod izgradnje kolagena, zaštitne barijere kože i održavanja njene hidratacije. Kako bismo kožu oslobodili osetljivosti, hidratantna nega trebalo bi zapravo da deluje na obe barijere kože - i na esencijalne lipide, ali i na MIKROBIOM.

 
Zato, mogli bi smo da zaključimo:

MIKROBIOM + RAVNOTEŽA = ZDRAVA KOŽA BEZ ATOPIJE

Naša koža je domaćin zajednice bakterija koji se zove MIKROBIOM. I umesto da pokušamo da uništimo ovaj skup bakterija koje žive kako u nama, tako i na koži našeg lica i tela, zašto ne bi smo napravili jednu lepu saradnju i pažljivo upravljali njima, jer složićete se, to i nije tako teško izvesti zarad našeg zdravlja, i zarad lepe i zdrave kože?