/11 /11

Oh, tinejdžeri i njihov san. S jedne strane, njima je potrebno mnogo - ali sa druge, ispunjenje te potrebe je za mnoge nedostižno. Prema Nacionalnoj fondaciji za spavanje, tinejdžerima je potrebno osam do 10 sati sna noću, ali istraživanje je pokazalo da samo 15 procenata dobije 8 i po sati tokom školske godine.

Kasnije, početak školske godine će da pomogne. Zbog biologije tinejdžera, spavanje i buđenje imaju tendenciju da će kasnije desiti tokom adolescencije, "što znači da je prirodno da ne mogu da zaspu pre 23:00," primečuje Fondacja. 
Ali možemo nešto da učinimo kod kuće kako bi smo rešili problem: Smanjite večernju izloženost ekranima koji emituju svetlost na telefonima, tabletima i računarima.

U stvari, prema istraživanju koje je predstavljeno na Evropskom kongresu endokrinologije, pokazano je da samo nedelja rešava probleme sa spavanjem kod tinejdžera.

Prethodne studije su otkrile da plava svetlost elektronskih uređaha može uticati na moždani sat i proizvodnju hormona sna melatonina, što dovodi do lošeg kvaliteta i poremećen san.

"Adolescenti sve više troše više vremena na uređaje sa ekranima i žalbe na spavanje su česte u ovoj starsonoj grupi," rekao je dr Dirk Stenvers sa odeljenja za endokrinologiju i metabolizam amsterdamske UMC.

"Ovde smo vrlo jasno pokazali da ove žalbe na spavanje mogu se lako preokrenuti smanjenom upotreba večernjeg ekrana ili izlaganjem plavoj svetlosti. Na osnovu naših podataka, verovatno će žalbe adolescenata na spavanje i odlaganje početka spavanja bar delimično posredovati plavim svetlom sa ekrana".

Studija, saradnja između holandskog Instituta za neuroznanost, amsterdamskog UMC-a i holandskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje i životnu sredinu, sagledala je efekte izlaganja plavoj svetlosti na adolescente kod kuće. 

Učesnici su uključivali holandske mladiće između 12 i 17 godina koji su predstavljali dve vrste korisnika ekrana: česte (četiri sata dnevno) i retke (jedan sat dnevno).
Postojale su tri jednonedeljne faze ispitivanja, pri čemu je svaka nedelja smenjivala nedelju "period ispiranja", ukupno 5 nedelja.

Deca su vodila dnevnike spavanja, nosila uređaje za praćenje i pružala uzorke pljuvačke za merenje nivoa melatonina.
Retki korisnici su delovali kao kontrolna grupa; pre početka studije, probudili su se 30 minuta ranije i imali su manju verovatnoću da se probude noću nego česti korisnici.

Prve nedelje je od čestih korisnika traženo da koriste svoje ekrane kao uobičajeno; treće nedelje od njih se tražilo da nose naočare koje blokiraju plavo svetlo tokom večernjih sati uz ekran. Pete nedelje, se od njih tražilo da zajedno izbegavaju večernje izlaganje ekranu.

Na kraju studije, istraživači su zaključili da "i blokiranje plave svetlosti sa naočarima i apstinencija na ekranu je dovela do početka sna i buđenja koji su se pojavili 20 minuta ranije i smanjenja prijavljenih simptoma gubitka sna kod učesnika, nakon samo nedelju dana."

Manjak dobrog sna nadilazi umor; takođe može povećati rizik od ozbiljnih dugoročnih zdravstvenih problema poput gojaznosti, dijabetesa i srčanih bolesti. Bilo je dosta istraživanja na temu uskraćivanja sna i vremena provednog pored ekrana, ali ovo je prvo istraživanje o tome kako izlaganje u stvarnom životu utiče na san kod adolescenata kod kuće i može li se promeniti.

I gle, može biti. Sad kad su naučnici to shvatili, možda mogu raditi na nekim drugim tinejdžerskim pojavama, poput ljutnje i nadljudsko prevrtanje očiju?

Prevod: treehuger.com