Foto: Nadalište Maštalište

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Nekada grešimo zatrpavajući decu igračkama koje mnogo koštaju i koje se nama dopadaju, dok ona sama radije uzmu kutije, slamke, šerpe i slične kućne rekvizite kojima budu zauzeta veoma dugo.

Deca spontano idu za onim što je njihovom mozgu potrebno da bi se razvijao – kutija je odlična za koordinaciju pokreta, lagana je i nema opasnosti od povrede (i šestomesečne bebe mogu da manipulišu ovim predmetom ukoliko je odgovarajuće veličine), u kutiju se mogu ubacivati različiti predmeti, a odlična je i za razvoj mašte, pošto može da se transformiše u mnoštvo različitih predmeta.

Slamke mogu da se izvlače i vraćaju nazad, što je pogodno za vežbanje ruka-oko koordinacije, ali i strpljenja, dok od šerpi može da se napravi čitav orkestar.

Razvojno-edukativni centar Nadalište Maštališe podstiče samostalnost i razvoj dece kroz igru

Da biste stimulisali rani razvoj kod dece nema razloga da gomilate edukativne materijale –  Montesori tabla, tiha knjiga, umetaljke su svakako dobrodošle, ali ne zaboravite da je osnovni motiv same Marije Montesori bio da napravite igru od onoga što već imate u kući.

Iskustvo koje danas delimo sa vama jeste iskustvo dece različitog uzrasta koja se rado igraju kutijom i kartama – ovu igračku je veoma lako napraviti – na običnoj kutiji izrežite prorez dovoljan da karte prolaze kroz njega, prospite karte na pod pored kutije i sve ostalo prepustite detetu. Već na uzrastu od 11 meseci deca će početi da ubacuju karte unutra. Ubacivaće jednu po jednu, dok se unutar kutije ne nađu sve. Ovo je odlična vežba za finu motoriku, kao i za koordinaciju ruka-oko.

Šta mislite - koliko jedna obična kartonska kutija može da drži pažnju deteta?

Mi u Nadalištu Maštalištu smo saznali ;)

U nekom trenutku će dete želeti da zna gde su karte nestale? Otvorite kutiju, pokažite gde su i dozvolite detetu da ih izvadi iz kutije – bilo da će vaditi jednu po jednu ili ih samo izručiti na pod. Ovako dete uči vezu uzroka i posledice – karte koje ubacuje ne nestaju, one ostaju unutar kutije i ono ih je tamo „poslalo“. Vaši mališani će verovatno želeti da ponavljaju ovu radnju veliki broj puta – dozvolite im to! Deci su ove repetitivne radnje neophodne da bi učvrstila svoje znanje o svetu koji upoznaju. Kada savlada ovu kutiju, ponudite drugu, koja će se u nečemu razlikovati od prethodne: možda ćete naći kutiju koja se otvara na drugačiji način ili ćete izrezati drugačiju rupu pa se umesto karata ubacuju loptice ili novčići, ili će Vaša kreativnost na neki treći način doći do izražaja – cilj je da dete vežba snalaženje u novim situacijama, koje nalikuju starim, pa može da iskoristi prethodno stečeno znanje, koje prilagođava različitim okolnostima. Ono što se tada dešava jeste transfer starog znanja i jako je važno za razvoj inteligencije.

Još jedna od zamki savremenog doba jeste moderna tehnologija.

Deca su od najranijeg uzrasta izložena raznim ekranima – bilo da ih fotografišemo i snimamo, bilo da im puštamo neki sadržaj sa telefona, tableta ili računara. Ova vrsta stimulacije je brza, jednostavna, primamljiva, šarena i pevljiva. Međutim, ona može biti izuzetno opasna i štetna za pravilan razvoj vašeg deteta.

Sa ekranom nema interakcije, te zbog toga deca koja provode mnogo vremena uz ekran kasnije progovaraju, teže uspostavljaju kontakt sa vršnjacima, manje se kreću, te su pod rizikom od gojaznosti, sadržaji kojima su izloženi su često neprimereni i deca postaju agresivna. Nerealne situacije koje viđaju na crtanom filmu mogu da naprave konfuziju između stvarnosti i virtuelnog sveta: dete može pomisliti da nema posledica ukoliko oponaša akcije crtanog junaka, pa tako može skočiti sa visine očekujući da se neće povrediti. Sa druge strane, priča koju roditelj priča detetu istovremeno razvija govor i dečiju maštu dok postavlja jasnu granicu između ova dva sveta – reči poput „zamislimo da“, „u ovoj priči iz mašte“, „kaobajagi“ i slične, junake naših bajki smeštaju „sa one strane realnog“. Deca koja su navikla na stimulaciju modernom tehnologijom se teško snalaze u stvarnom svetu, knjiga im je dosadna i javlja se problem sa pažnjom ( o ovome je više puta govorio dr Ranko Rajović).

Često čujemo kako se roditelji hvale da njihova deca već sa tri godine mogu sama na telefonu da pronađu pesmicu ili igricu koju žele. Pitanje je tada: „Da li dete ume da lista novine ili zakopča dugme?“ Obe pomenute radnje su neuporedivo motorički zahtevnije od klika po mišu ili prevlačenja prsta po ekranu, pa samim tim angažuju daleko veći broj neurona, gradeći dragocene sinapse u mozgu, koje su osnova za razvoj inteligencije.

Kao najčešći razlog za upotrebu moderne tehnologije roditelji navode nedostatak vremena – posle napornog radnog dana vapimo za tišinom i odmorom, a dete je zahtevno i očekuje našu punu pažnju i posvećenost. Tada je najlakše dati detetu telefon u ruke. Sedeće mirno, bez pitanja i galame i na taj način obezbeđujemo sebi preko potrebni mir. Ukoliko na ovaj način „kupujemo“ malo mira, to nije nužno loše. Treba samo paziti da dete predškolskog uzrasta ne provede više od sat vremena dnevno ispred ekrana.

Drugi razlog zbog kog roditelji često posežu za telefonom jeste odbijanje deteta da jede. Šta tačno postižemo time što smo pustili crtani za trpezarijskim stolom? Crtani služi kao distrakcija od hrane i dete ne jede zato što je gladno i dok se ne zasiti, već zato što će tako dobiti crtani i ješće dokle god crtani traje. Obrok postaje sredstvo za postizanje cilja, gubeći smisao i svoj biološki značaj. Dete ne zna kada je gladno, a kada sito i tražiće da jede kada mu se gleda crtani.

Grešimo kada idemo linijom manjeg otpora - dajemo novac na gotove igračke, jer nam se čini da nismo dovoljno kreativni da sami napravimo nešto čime će se deca zanimati; ili im dajemo tablet kao instant zabavu, a dečijoj mašti često nisu potrebni jači stimulusi od kartonske kutije ili pakovanja slamčica.

Verujte u sebe i budite maštoviti zajedno sa svojim mališanima, svuda oko nas ima pregršt ovakvih materijala koji podstiču razvoj - poput lastiša, klikera, krede za školice, prostora za skakanja i trčanje, barica za šljapkanje, snega za sneška... 

Autor: za Nadalište maštalište Darjana Nastić Jelača, diplomirani psiholog 

Nadalište Maštalište je školica roditeljstva u kojoj se stavlja naglasak na značaj komunikacije između roditelja i dece. Naš prostor je mesto na kom se dečije potrebe i roditeljska pažnja susreću, gde roditelji uče zajedno sa decom i grade čarobnu vezu preko zajedničkih postignuća, uz podršku stručnog psihološkog tima.

Promo objava