Foto: Freepik.com

/11 /11

U razgovoru sa prijateljicama često čujem koliko devojčice umeju biti zlobne, napisala je Whitney Fleming, mama tri devojčice za Moms of Tweens and Teens.

Grupa devojčica iz 7. razreda demonstrativno ustaje i odlazi, čim se ćerka moje prijateljice približi, tokom školskog odmora. Hm, pa da sigurno imaju dobar razlog da to urade. Ipak je onaj simpatičan osmak pozvao baš njenu ćerku da izađu na sladoled, a to je potpuno neoprostivo. Kada je moja prijateljica nazvala mame tih devojčica, koje inače poznaje više od decenije, odgovor je bio sledeći: „Oh, pa to i nije baš velika stvar. Samo mislimo da nisu više tako bliske. Sigurne smo da je to bio samo nesporazum.”

Shvatam. Teško je zamisliti da vaša slatka devojčica može biti zloća, ali da li smo zaista toliko naivne? Da li smo toliko zaslepljene ljubavlju koju osećamo prema svojoj deci da odbijamo da verujemo da su sposobna da se neljubazno ponašaju prema tuđem detetu, tuđoj ćerki?

Ponekad se i sama brinem za svoje tri ćerke. Iako znam da su njihova srca topla i ljubazna, pitam se da li su njihovi umovi dovoljno jaki da razaznaju dobro od zla u trenutku slabosti, ljubomore, besa. Ili kada vide nekoga kome se dive da se ponaša okrutno, da li će imati hrabrosti da se ne ponašaju na isti način? Mnogo zahteva se postavlja danas pred decom i suludo je misliti da nikada neće pogrešiti.

Da budem jasna, ne verujem da jedan loš incident čini mladog čoveka zlobnim. Postoji razlika između deteta koje donosi lošu procenu i onog koje zlostavlja drugo dete. Ali, verujem da što više izgovora smišljamo za našu decu, veća je verovatnoća da će loše stvari ponoviti. Opet. I opet.

Negde sam jednom pročitala da decu treba odgajati, a ne upravljati njima. Ovo je TAKO istinito. Ako čujete sebe kako izgovarate jednu od fraza u nastavku, zapitajte se "da li zaista želim da se moje dete ponaša isto kao ja"? Odvojite trenutak, zatvorite oči i zamislite da je to vaše dete, vaša devojčica. Kako biste želeli da drugi roditelj odgovori? Kako biste se osećali da je vaše dete izopšteno, a dobili ste jedan od sledećih izgovora?

Pet besmislenih izgovora koje roditelji smišljaju za zle i nasilne devojčice

1. Čini se da vaša ćerka više nije zainteresovana da bude deo grupe, tako da moja ćerka i ostale devojčice jednostavno ne razgovaraju sa njom toliko. Ne moraju svi biti najbolji prijatelji. Oh, klasična pasivno-agresivna odbrana „nisam ja nego ti“. To će vašoj ćerki sigurno pomoći kada odraste, u očekivanjima da će se zaista slagati sa ljudima „van svoje grupe prijatelja".

2. Moja ćerka je rekla da to nije velika stvar, i zaista, zar devojke ne bi trebale da to reše same? Ozbiljno, kada smo postali toliko lenji kao roditelji da ne možemo da odvojimo 15 minuta da razgovaramo sa svojom decom o razlici između pogrešnog i ispravnog? Zašto ćemo ih satima voziti na razne treninge, ali ne možemo da potrošimo deset minuta da rešimo loše ponašanje. Da, deca moraju da nauče da to reše sama, ali postoje i trenuci kada roditelji moraju da se uključe. Sve što je potrebno je da jedan roditelj bude dovoljno hrabar da zapravo, bude roditelj svom detetu, i to može da napravi ogromnu razliku.

3. Nije moja ćerka kriva što je vaša ćerka tako osetljiva. Ozbiljno? Postoje milioni dokumentovanih incidenata u kojima devojčice traumatiziraju druge devojčice, često one koje sebe smatraju kao njihove najbolje prijateljice! Nemojte automatski kriviti drugu stranu. Neka vaša ćerka preuzme bar mali deo odgovornosti. Razmišljanje o sopstvenom ponašanju i razumevanje svoje uloge u situaciji je prilično važna životna veština.

4. Nije moja ćerka bila zla, nego njene drugarice. Izgovor nevinog posmatrača. Divno. Jer sve dok ne učestvujete, vi zapravo ne radite ništa loše.

5. Pa to su devojčice, one su takve. Kao žene, nismo li umorne od ovoga? Kao roditeljima, zar nam nije svima dosta? Zar ne bi bilo lepo ukloniti negativnu konotaciju iz ove fraze i pretvoriti je u pozitivnu? Većina devojčica koje se ne ponašaju lepo, nisu rođene takve. Nikada ne bi trebalo da koristimo ovaj izgovor za loše ponašanje.