/11 /11

Ove godine Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) obeležava sedam decenija rada na unapređenju prava svakog deteta, svuda u svetu.

Kako bi skrenuo pažnju na decu i važnost ostvarenja prava svakog deteta, UNICEF je pozvao pisce sa svih kontinenata da daju svoj doprinos pravima dece učešćem u inicijativi pod nazivom "Kratke priče".

Pročitajte priču Svetlane Preradović!

Kako se ono beše zove ljubav

Ja se zovem Sava imam tri i po godine, upravo sam se probudio, uzeo u naručje svog zeku i idem kroz hodnik našeg stana ka dnevnoj sobi.  

Malo sam još uvek pospan i plašim se ovih senki od kaputa, jakni i raznih stvari u hodniku, ali evo, uspeo sam nekako da dođem do dnevne sobe.

Aha, tata je tu, nešto radi na kompjuteru, ali se, kada čuje moje korake, okreće na stolici što se super vrti i grli me tako da me malo zaboli, jer je baš snažan.

Idem dalje za mirisom parfema i kolača i u kuhinji nalazim mamu, koja mi se smeje i daje parče mafina koje je tek ispekla (njammmm...).
Znam da bi me i ona zagrlila, ali ja žurim jer mi se piški i brzo krećem ka kupatilu gde, kao i uvek, nalazim moju sestru kako se češlja, a ona me štipne za guzu, pa se sav naježim jer mi se...već sam vam to rekao.

Eto i to sam obavio, pa sada ostaje samo da operem ruke i da se malo pogledam u ogledalo kao i uvek dok to radim jer, znate, ja sam baš lep.

Siguran sam da je to od one, kako se ono beše zove, ljubavi, što živi u našoj kući.

Svetlana Preradović