/11 /11

Naučnici su zaključili da veliki broj dece ima neki poseban dar, ali da, ukoliko se na to ne obrati pažnja na vreme, taj talenat jednostavno ostane neiskorišćen.

Kada se dete usmerava na aktivnosti koje mu dobro idu, odnosno na one koje mu idu bolje od ostalih, jer je to ono što ga više i interesuje, onda ono razvija i osećaj samopoštovanja i sigurnosti, što su ključne stvari za zdravo odrastanje svakog deteta.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na svakodnevne aktivnosti svoje dece kako bi uočili šta ih najviše interesuje i šta im je potrebno kako bi napredovali. Zato psiholozi preporučuju roditeljima da učestvuju u detetovim aktivnostima, da redovno odlaze na roditeljske sastanke u školi ili kod vaspitača u vrtiću, da prate šta njihovo dete voli da gleda na televiziji, koje knjige ili slikovnice voli i slično.

Kada primete da njihovo dete više vremena provodi radeći zadatke iz matematike, čak i nakon završenog domaćeg zadatka ili satima može da crta ili boji, roditelji bi već tada mogli da se raspitaju koji su to dodatni časovi koji su im dostupni a koji bi mogli da pomognu njihovom detetu da nastavi da se razvija u onome što voli.

Bitno je samo da se ova “dodatna” obaveza ne nametne na pogrešan način i da se ne vrši pritisak na dete. Tako deca mogu samo da prestanu da se zanimaju onim u čemu su dobri jer više ne vide to kao zadovoljstvo nego kao nametnutu obavezu i to samo dovodi do kontraefekta.

Ako se na vreme uoči talenat kod deteta trebalo bi samo da se ono usmerava bez pritiska, da mu se omoguće uslovi za to, ali ne i da se ta aktivnost nameće kao obaveza koju oni, bez obzira na sve, moraju da rade.

Na taj način podržava se talenat deteta, pruža mu se prilika da uživa u onome što radi, jer čovek može biti izuzetno dobar samo u onome što zaista voli da radi.

Izvor: Večernje novosti