|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Lečenje i nega atopijskog dermatitisa u dečijem uzrastu

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 2.11.2023
AD obično počinje u detinjstvu. Oko 80% obolele dece razvije AD pre 6 godina. Svi uzrasti mogu biti pogođeni. Iako se može smiriti u kasnom detinjstvu i adolescenciji, prevalencija kod mladih odraslih do 26 godina je i dalje 5–15%. Kod oko 60% dece nastaje povlačenje AD promena do puberteta.



Atopijski dermatitis (AD) je najčešća dečija kožna bolest od koje boluje svako peto dete školskog uzrasta.

Atopijski dermatitis (atopijski ekcem) (AD) je hronična upalna kožna bolest koja se može javiti bilo kada, ali najčešće u uzrastu odojčeta ili pre polaska u školu. Pored tzv. atopijske konstitucije (sklonosti ka alergiji) koja je genetska, učestvuju i faktori okoline: alergeni, infekcije ili naseljenost kože Staphylococcus aureusom i gljivicom Pityrosporon ovale, stres, vakcinacija i promena klime.


Šta je atopija?

Atopija se odnosi na sklonost ka astmi, ekcemu i polenskoj groznici. Atopija je uglavnom nasledna (genetska). Nasleđivanje je poligensko u čijem nastanku učestvuje 10ak gena. Karakteriše ga preaktivan imuni odgovor na faktore životne sredine. Isti faktori nemaju uticaja na kožu neatopičara. Ipak, uprkos svom genetskom poreklu, neka deca iz atopijske porodice nikada ne razviju atopijski dermatitis dok deca bez porodične istorije mogu da pate od njega.

 
Učestalost i tok

Oko 230 miliona ljudi širom sveta ima atopijski dermatitis, a prevalencija tokom života je više od 15% stanovništva, posebno u bogatijim zemljama. Obično pogađa ljude sa „atopičnom tendencijom“ koja se javlja sa polenskom groznicom, astmom i alergijama na hranu.

AD obično počinje u detinjstvu. Oko 80% obolele dece razvije AD pre 6 godina. Svi uzrasti mogu biti pogođeni. Iako se može smiriti u kasnom detinjstvu i adolescenciji, prevalencija kod mladih odraslih do 26 godina je i dalje 5–15%. Kod oko 60% dece nastaje povlačenje AD promena do puberteta.

 
Nema poznatog pojedinačnog uzroka atopijskog dermatitisa (ekcema) i verovatno predstavlja kombinaciju više stanja. Važna je uloga imunskog sistema tj citokina Th2 puta koji uzrokuje poremećaj barijerne funkcije kože, gubitak vode i prodiranje iritansa, alergena bakterija (naročito tzv zlatnog stafilokoka) virusa i kvasnica. Oštećena koža ima manje ceramida (lipida) i povećan gubitak vode.

 
Klinička slika

Postoji nekoliko formi atopijskog dermatitisa, ali se svi karakterišu poboljšanjima i pogoršanjima sa akutnim napadima na terenu hroničnog dermatitisa, intenzivnimm svrabom, karakterističnim mestima koja su zahvaćena, i, neretko, porodičnom pojavom bolesti. Pored pomenutih tzv major ili glavnih kriterijuma za bolest, javljaju se i takozvani mali ili minor kriterijumi: nepodnošenje vune, znojenja, dlake životinja, ekcemi šaka, suvoća kože, tzv “guščja koža” povišen IgE u krvi, beli dermografizam (povlačenjem oštrim predmetom po koži nastaju bele umesto crvenih pruga), duplim brazdama ispod očnih kapaka (Dennie-Morgan brazde). Često se radi o emotivnoj, inteligentnoj i zimogrožljivoj deci.

 
Akutni dermatitis kod odojčeta ima intenzivnu crvenu boju, javlja se na licu, šakama, kasnije na trupu i ekstremitetima. Često ima sitne mehuriće (vezikule) i vlaži. Karakteristična je pošteđenost pelenske regije.  Vremenom, najčešće posle druge godine života, dermatitis postaje hroničan i koža postaje manje crvena, ali zadebljana (lihenifikovana) i perutava češće na prevojima laktova, kolena, vrata. Može doći do pucanja kože (pukotina). Svrab koji nastaje je često neizdrživ zbog čega se na kožnim promenama javljaju brojne ogrebotine od neobuzdanog češanja koje remeti san i kvalitet života.

 
Atopijski dermatitis i alergija na hranu

Alergije na hranu ima oko 20-30% dece sa ekcemom. Najčešc´e na jaja, kravlje mleko, pšenično brašno, soju, pšenicu, kikiriki i ribu. Reakcija može biti akutna urtikarija (koprivnjača) ponekad praćena oticanjem lica i jezika (angioedem) ili bolom u stomaku ubrzo nakon uzimanja štetne hrane. Ove reakcije nisu ekcem. Međutim, ekcem može pogoršati određena hrana na druge načine (netolerancija na hranu). Neke namirnice, posebno voće, sadrže salicilate. Salicilati mogu povećati oslobađanje histamina i tako izazvati privremeni svrab i crvenilo. Ovo nije klasična alergija.

 
Roditelji često sumnjaju na alergiju na hranu kod dece sa atopijskim dermatitisom jer primećuju da se ekcem pogoršava kada se uvede nova hrana. Iako je vrlo uobičajeno da ekcem postane teže tretiran kada se uvede nova hrana, to je samo vrlo retko zbog prave alergije. Kako ekcem ima tendenciju da odražava druge stresove sa kojima se telo suočava, svaki novi izazov, kao što je navikavanje digestivnog sistema na novu hranu, može izazvati privremeno povećanje simptoma ekcema. Kao što crevima treba neko vreme da tolerišu određenu novu hranu, tako i koži.

 
Povećanje simptoma ekcema ima tendenciju da se poboljša nakon mesec dana ili više od nove hrane. Preterano i nepotrebno ograničavanje hrane može izazvati više štete po zdravlje deteta nego prolazno pogoršanje ekcema. Dojenje deluje protektivno kao i uzimanje probiotika u trudnoći kao i u prvim godinama života – smanjuje se učestalost pojave atopijskog dermatitisa i težina bolesti.

 
Kod starije dece i odraslih važnija je uloga faktora okoline, tačnije inhalacionih alergena. Ukupno 90% atopičara pokazuje preosetljivost na grinje iz kućne prašine, a često i životinjsku dlaku, perje i polen.


Lečenje

Nega: Emolijensi i hidratantna sredstva su osnova terapije za sve vrste dermatitisa.

Kod atopijskog dermatitisa emolijense nastaviti dugoročno čak i ako koža izgleda zdravo i nema tegoba. Treba ih primenjivati redovno (preporučuje se 2-3 puta dnevno) i obilno.

Suva koža (kseroza), uobičajena karakteristika ekcema se leči hidratantnim kremama. Upotreba hidratantne kreme je povezana sa smanjenom učestalošću napada i smanjenom upotrebom lokalnih kortikosteroida.

Odraslima sa ekstenzivnim atopijskim ekcemom može biti potrebno čak 500 g emolijentne kreme nedeljno. Najbolje ih je naneti neposredno nakon kupanja u roku od 3 minuta na poluvlažnu kožu. Mešavine sa visokim sadržajem ulja i malo vode se generalno preporučuju za hidrataciju kože i popravku barijere; generalno, što je masnije to bolje, ali pojedini pacijenti ne tolerišu visok procenat masnoća.

 
Natrijum lauril sulfat je surfaktant koji se koristi za mešanje ulja i vode u hidratantnim kremama i može napraviti iritaciju kože. Proizvodi za negu kože treba da budu bez natrijum lauril sulfata, da sadrže samo nekoliko sastojaka i idealno bi bilo da izbegavaju druge iritanse ili alergene kao što su mirisi.


Vlažne obloge od vode, fiziološkog rastvora ili čaja se savetuju pre ili posle korišćenja hidratantnih krema na mestima koja vlaže ili imaju nepodnošljiv svrab. Deluju umirujuće na ekcem i smanjuju vlaženje.


Uljne kupke se savetuju kod jako suve kože, naročito zimi dok se sindeti savetuju za održavanje rezultata lečenja kao i leti.

 
U fazama akutnog pogoršanja ekcema od lokalne terapije koriste se: kortikosteroidne masti ili kremovi, kalcineuirnski inhibitori (takrolimus i pimekrolimus) kao i crisaborol mast (FDA odobrila 2016. godine za decu stariju od dve godine). Kortikosteroidne masti i kremovi su osnov terapije akutnog pogoršanja. Koristi se najslabiji kortikosteroid za najkraće moguće vreme. Na žalost, zbog njihove neodgovarajuće upotrebe i neopravdanog straha od mogućih posledica, u praksi  postoji neuspeh ove moćne i bezbedne terapije. U slučaju neuspeha lokalne terapje, kod dece je moguće primenjivati fototerapiju (preporučeni UVB zraci za decu do 12. godine). Veoma retko, postoji potreba za jednokratnim davanjem sistemskih kortikosteroida. Dugoročno, kod teških formi AD kontrola se postiže metotreksatom, ciklosporinom a u novije vreme i biološkim agensima (dupilumab) i JAK inhibitorima.


Uspeh lečenja

Veoma je važna saradnja roditelja i dermatoologa, dobra informisanost o prirodi i toku bolesti, i faktorima koji pogoršavaju bolest. Terapija zvisi od mesta promena, uzrasta pacijenta kao i same težine bolesti. Kada je bolest pod kontrolom ili izlečena veoma je važno redovno primenjivati emolijentne kreme.

 

Prof dr Danijela Dobrosavljević Vukojević

Klinika za dermatovenerologiju KCS, Medicinski fakultet Beograd


Promo objava

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Dvanaesta godina deteta je period kada se ...
A onda se preko noći promenio. Samo želim da budem sam, mama - rekao bi mi.
10
Izazovi tokom razvoja govora i jezika
Čini vam se da se govor vašeg deteta ne razvija tempom kao kod većine njegovih vršnjaka ili primećujete da zamuckuje pri...
6
"Ljubi da prođe!"
"Mama, ljubi da prođe!" - Delotvorna metoda za ublažavanje bola kod povreda male dece.
5
Moje dete ima vaške!
Kada se spomenu vaške svi prevrnemo očima. Vrlo lako se prenose sa glave na glavu, pa se može desiti da ih dobijemo i vi...
5





Svako treće dete ima anomaliju lica i vilice
Deformiteti lica i vilica sve češća su pojava kod dece, a svako treće ili četvrto dete ima neku od anomalija.
Pedijatri otkrili kojih 7 namirnica ne daj...
Dečiji zdravstveni stručnjaci koji imaju decu, podjelili su koju hranu i piće obično drže podalje od svojih domova.



Anketa

Вода за децу.
пеперутка16

Маме, до колико месеци сте прокувавале воду бебама?

Click Here