/11 /11

Danas, 13. avgusta, se obeležava Međunarodni dan levorukih osoba. Saznajte nešto više o ovim posebnim ljudima.

Naučna istraživanja ne daju jedinstven odgovor na pitanje zašto su neki ljudi lovoruki. Međutim 13% levoruke populacije u svetu može naći bližeg ili daljeg rođaka koji je levoruk. Istraživanja su pokazala da većina osoba nasledi levorukost i da se ona prenosi generacijski. Zna se da se u porodicama koje imaju jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruku decu.

Za dominantnu stranu tela zadužen je mozak. Znamo da ljudski mozak ima dve polovine - levu i desnu hemisferu. Leva hemisfera kontroliše desnu stranu tela i obrnuto, desna hemisfera kontroliše levu stranu tela. Ukoliko je dominantna leva hemisfera mozga osoba je desnoruka i obrnuto. Svaka od hemisfera je predodređena da obrađuje određene informacije, te je zadužena za određeni set veština. Leva hemisfera kontroliše govor, pisanje, jezik, ali i matematičke i logočke operacije. Sa druge strane desna hemisfera kontroliše emocije, kreativnost, percepciju, umetnost, orijentaciju u prostoru i muzicke veštine.

Ovako organizovan mozak nam pokazuje da levoruke osobe imaju predispoziciju da budu kreativne i da su one vizuelni tipovi. Mnoga istraživanja u ovoj oblasti su potvrdila da među levorukima ima veliki procenat onih koji radije biraju poslove u oblasti muzike, umetnosti, medija. Takođe, među arhitektama postoji veliki procenat levorukih osoba, jer se levoruki bolje snalaze u prostoru od desnorukih i dobri su u trodimenzionalnoj percepciji. Pored toga levoruki su vrlo često dobri u sportovima sa loptom jer imaju odličnu koordinaciju oko-ruka. Poznati teniseri Nadal i Seleš potvrđuju ovu tezu. Među levorukima ima mnogo uspešnih ljudi, posebno u oblasti umetnosti i sporta. Neki od njih su filozof Niče, fizičar Ajnštajn, holivudske zvezde Robert De Niro i Demi Mur. Mnoge osobe iz sveta biznisa i politike su levoruke kao što je Bil Gejts i aktuelni predsednik Amerike Obama.

Istorijiski posmatrano levoruke osobe su bile diskriminisane u skoro svim civilizacijama. Levo je uvek asocijacija za nešto negativno. U svim svetskim jezicima, uključujući i srpski jezik, postoji niz uzrečica koje ovo potvrđuju. Neke od njih su “ustao sam na levu nogu” kada kažemo da nismo dobre volje ili kada kažemo za nekog da ima “dve leve” to znači da je trapav. Ranije su levoruke osobe bile sistematski obučavane da budu desnoruke tj. prevežbavane su da pišu i koriste desnu ruku. Ova vrsta intervencije je nosila sa sobom niz posledica. Deca koja su bila prevežbavana su pokazivala poteškoće u koncentraciji, čitanju, rešavanju aritmetičih operacija. Mnoga deca su počinjala da mucaju i kasnije odrastala sa ovom govornom poteškoćom. Jedan od primera je kralj Džordž VI, otac aktuelne engleske kraljice Elizabete, o čijem životu i govornim poteškoćama sa kojima je živeo je snimljen film “Kraljev govor”. Činjenice navode da je on počeo da muca pošto je bio prisiljen da piše desnom rukom iako je bio levoruk.

Ove činjenice nam govore da dominantna strana tela nije samo fizička karakteristika koja podrazumeva da neko piše levom ili desnom rukom, već je mnogo više od toga. Ovo nam pokazuje kako je mozak organizovan. S obzirom da je leva hemisfera mozga zadužena da kontroliše desnu stranu tela i obrnuto prevežbavanjem ruke dolazi do “konfuzije” u mozgu, te neželjenih efekata. 

Danas je većina roditelja i stručnjaka koji rade sa decom upoznata sa ovim činjenicama. Važno je da roditelji podrže i ohrabre svoju levoruku decu, te pokažu da je ustvari super biti levoruk. Da li će dete biti levoruko može se primetiti na ranom uzrastu. Na primer, dete će češće sisati levi palac ili će voziti autić radije levom nego desnom rukom. Između 4. i 5. rođendana dete će konačno “odabrati” dominantnu stranu tela.

Važan period na koji roditelji levoruke dece moraju da obrate je polazak u 1. razred. Jedan od najvažnijih događaja u životu svake osobe je polazak u školu. Ovo je ujedno i vrlo stresan period za svako dete. Levorukoj dece polazak u školu predstavlja dodatan stres jer nastupa obuka pisanja. Učenje pisanja je izazovan posao za svako dete. Ali, za levoruku decu drugačija pozicija za pisanje dodatno komplikuje stvari. Ukoliko pišu kao desnoruka deca, njihov rukopis se razmaže. Zato mnogi savijaju zglob kako bi šaka bila iznad napisanog. Ova vrsta zgrčenog hvata nije dugoročno rešenje, jer njih počnu da bole šake. Rešenje ovog problema je pribor za pisanje za levoruke. Roditelji mogu olakšati detetu obuku pisanja obezbeđivanjem pribora za pisanje za levoruke. Pored pribora za pisanje na tržištu se poslednjih godina pojavljuje sve veći broj predmeta namenjenih levorukim osobama kao što su lenjiri, makaze i drugi proizvodi.

  Dragana Filipović, diplomirani defektolog - logoped, Edukativni centar LexisPro