/11 /11

Kad je niska temperatura, bolje je da dete ne bude previše napolju, tada mu neće biti hladno.Sezona respiratornih infekcija je na samom vrhuncu. Ali da li imamo dobre informacije o tome ili još uvek verujemo u mitove o respiratornim virusima?

Na inicijativu Odseka za preventivnu medicinu pri Slovenskom medicinskom udruženju, tvrdnje o mitovima su potvrdili  prof. dr. Miroslav Petrovec, dr.med.in Helena Mole, dr. Med., specijalista pedijatrije.

Dok ne postoji "ozbiljna" zima ne postoji rizik od virusnih respiratornih infekcija.

"Ovo nije istina. Podaci za prethodni broj infekcija izazvani respiratornim virusima ukazuju na to da se infekcija povećava u jesen – u septembru, pa čak i u novembru.

 Pretpostavimo za virusnu respiratornu infekciju istorijski podaci pokazuju nagli porast nakon naglog pada temperature, što može da se desi u novembru ili čak na proleće. Nažalost, nije moguće unapred predvideti kada i koliko će se broj infekcija povećati“, otkriva Petrovec.

Dakle, ako smo bez snega i temperatura nije niska, to znači da virusi čekaju stvarnu zimu. Zbog toga  možete da se uverite da dete ima jak imunitet ako može da se uspešno izbori protiv respiratornih virusa u blagu zimu.

Zimi je najveća opasnost od gripa, a i druge viroze nisu u zaostatku.

„Nažalost, to nije istina. Virusi gripa mogu predstavljati ozbiljan rizik za neke ozbiljnije bolesti i komplikacije kod ljudi, ali to ne važi samo za njih. Takođe, infekcije sa drugim virusima, kao što je respiratorni sinicijalni virus, mogu biti opasni, naročito za bebe i malu decu u kojima ovi virusi mogu uzrokovati hladnoću, bronhitis, bronhiolitis, upalu pluća, laringitis i upala srednjeg uva. “ Zbog toga, moramo ozbiljnije da shvatamo respiratorne viruse, savetuje Moletova.

Svaki bol i svaku bolest – iako je „samo“ obična viroza – znak koji moramo ozbiljno shvatiti i lečiti. Ako se na vreme lečimo, tako smanjujemo šansu za ozbiljnije komplikacije.

Ako sam zaražen virusnom respiratornom infekcijom, to je česta prehlada i mogu da izguram „na nogama“ bez bolovanja, a deca obično mogu ići u školu.

„Ovo se ne preporučuje od strane lekara. Ovaj oporavak je veći rizik od komplikacija i drugih bolesti kod obolelih, jer može da se prenese na drugog. Pretpostavimo da virus može da preživi pola sata na rukama i površinama u okruženju, na primer na stolu, u kupovini ili ako koristimo maramice. Posebno za rizične prehlade su zdravstveni radnici, jer su izloženi virusima pacijenata i ozbiljan je problem, kaže Helen Mole, pedijatar.“

Tačno je da je teško dobiti bolovanje, ali na duge staze „tretman da se izgura na nogama,“ ne vredi, jer će vaše telo pre ili kasnije da fakturiše. Zbog toga, držite dete u kući, čak i ako je groznica, kašalj i curenje nosa, jer ćete obezbediti i za njihovo dobro, a i za zdravlje njegovih drugova.

Kad je niska temperatura, bolje je da dete ne bude previše napolju, tada mu neće biti hladno.

„Svakako nije istina da niske temperature izazivaju prehlade i bolesti. Sasvim suprotno – kretanje na svežem vazduhu jača imuni sistem deteta i smanjuje rizik od raznih infekcija. U stvari, zdravstveno stanje deteta je mnogo rizično je ako se provodi u tržnim centrima i na masovnim okupljanjima, jer su virusne respiratorne infekcije izuzetno lako prenose i veoma otporne na fizički kontakt – ljubljenje i rukovanje, kao i kašljanje i kijanje, pa stručnjaci savetuju što manje u takvim prostorijama da se odlazi“, savetuje Moletova

Dakle, ako želite da vaše dete bude više otporno na respiratorne viruse svaki dan umesto tržnih centara, izlazite napolje na svež vazduh u prirodu. Uverite se da dete nije previše obučeno (kao što je to slučaj sa svim sportskim aktivnostima u prirodi), da se ne bi previše oznojilo.

Što se tiče svih virusa, ne možemo se zaštiti od respiratornih virusa

„Nažalost, 100% potpuna zaštita protiv respiratornih virusa nije moguća, čak i za viruse gripa, ali odgovarajuće preventivne mere mogu značajno da doprinesu da spreče širenje infekcije. Čak i kod novorođenčadi, porodica može sprečiti infekcije ograničavajući posete u zimskim mesecima, ili – ako je porodica u mogućnosti da stariji brat i sestra ne idu u vrtić, u prvoj godini bebe. Za mnoge porodice to je stvarno nemoguće, ali ono što možemo da uradimo su opšte preventivne mere kao što su redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom, redovno provetravanje prostorija u kojima boravimo, šetnja na svežem vazduhu i zdrave i uravnotežena ishrana“, ohrabrujući savetuje pedijatar.

Prevod: ringeraja.net