Za moju porodicu ovo je najlepši dan u godini, veče kada se ne postavlja pitanje gde smo, jer odgovor svi znamo. Foto: Freepik.com

/11 /11

Oduvek sam pripadala ovom drugom delu populacije, pa mi je dok sam bila mala Nova godina bilo još samo jedno obično veče posle kojeg dolazi ono najvažnije – Badnje veče. Ni danas nije mnogo drugačije.

Ranom zorom, tata i braća odlazili su po badnjak, i toga se sećam kao kroz maglu. Sada to obavimo mama i ja, kao i većina, na pijaci. Tu se kupi i žito, a tata je oduvek zadužen za donošenje slame. I to ne malo slame, nego slame dovoljno da se valjamo u njoj, i da je kasnije tri dana čistimo i brišemo prašinu.

Za moju porodicu ovo je najlepši dan u godini, veče kada se ne postavlja pitanje gde smo, jer odgovor svi znamo. Ovo je dan kada i Leo oblači svečano odelo, postaje irvas na nekoliko minuta, i strpljivo čeka svoj poklon. Dobro, možda ne baš toliko strpljivo.

Foto: Freepik.com

Tu smo svi, ispred jelke, čekamo otvaranje poklona. Svako je svakome kupio neku sitnicu, a u goste nam uglavnom stižu rođaci koji se brzo uklope u ovaj lep ritual. Za večeru se jede riba, a na vrata svakih 5 minuta neko kuca. To su korinđaši, maskirana deca koja pevaju božićne pesme, a za uzvrat dobijaju slatkiše i voće. Tako je bar bilo dok sam ja korinđala, a današnji klinci stoje dok ne vide da vadite novčanice, a ako im date narandžu ili jabuku, lica se brzo smrknu. Zanimljivo ih je gledati tako male i prefrigane, i po njima videti kako se sve oko nas menja…

Na ulicama se loži badnjak. Širi se miris paljevine, a zvuk petardi ne prestaje. S vremena na vreme neko uzvikne, pa svi pogledamo ka nebu i vatrometu u daljini. Čuje se muzika, a ako za Badnje veče padne sneg, to je pravi užitak. Ove godine možemo se radovati snežnom prekrivaču, pa će božićno jutro biti još lepše.

Liturgija u crkvi se uglavnom služi u ponoć, pa oni koji su postili odlaze na pričest, ljudi pale sveće i mole se za svoje najbliže. Božić je dan kada vlada neki poseban mir, dan kada vazduh miriše drugačije. Barem na taj jedan dan, u Srbiji skoro ništa ne radi, svi su sa porodicama, i ovo je dan kada se zaista oseti praznični duh. Dan koji ni jedna Nova godina ne može da zameni, barem ne meni.

Slađana Zličić

Izvor: www.luftika.rs