/11 /11

Prema statistikama, tek trećina roditelja u našoj zemlji ima auto-sedišta za decu. Iako Zakon jasno definiše da je upotreba dečjih auto- sedišta obavezna do uzrasta od tri godine, roditelji masovno izbegavaju da ih koriste. Najveći razlog za ovakvo ponašanje je neinformisanost o tome koliko su auto-sedišta važna za bezbednost dece u saobraćaju.

Deca koja nisu pravilno vezana u specijalnim auto - sedištima ili podizačima koji omogućavaju pravilno vezivanje dece pojasevima automobila (takozvani busteri), u velikoj su opasnosti da pri saobraćajnoj nesreći teško stradaju ili izgube život.

Kako je prethodnih godina dosta rađeno na edukaciji o bezbednosti dece u saobraćaju kada su pešaci, čeka nas dug put u podizanju svesti roditelja o važnosti pravilne vožnje u automobilima. Saobraćajne nesreće su prvi razlog smrti dece između 5 i 13 godina u Evropi.

Koji su najčešći izgovori roditelja:

• Ni mi nismo koristili auto - sedište, pa šta nam fali

Pre 30 ili 40 godina, broj automobila na ulicama bio je neuporedivo manji, gustina saobraćaja bila  je daleko manja, kao i način na koji su ljudi vozili. Tada se još nije znalo dovoljno o načinima da se zaštite ni odrasle osobe u saobraćaju, kao ni deca. To ne znači da istraživanjima dokazane preporuke o bezbednosti ne treba usvojiti ako su one pozitivne, to jest ako zaista spašavaju živote. Takođ, statistike pokazuju da je pre nekoliko decenija ginulo i do 10 puta više dece u saobraćaju, a cilj svih nas je da ta brojka bude nula.

• To je samo bacanje para

Kupovina auto-sedišta je dodatni trošak, a u zavisnosti od vrste to može da budu i priličan izdatak za kućni budžet. Ipak, ne postoji ništa vrednije od ljudskih života. I posedovanje automobila je trošak, a auto-sedišta treba posmatrati kao neophodan sastavi deo automobila ako imate dete mlađe od 12 godina. Kao što ne možete da vozite bez točka ili kočnica, tako ne bi trebalo ni da vozite bez auto-sedišta.

• Ne vezujem se ni ja

Ovo se i ne može smatrati argumentom. Uprkos zakonskim propisima, koji nalažu da se svi putnici u automobilu vezuju zaštinim pojasevima, i oni napred i oni u zadnjem delu, mali broj naših vozača i putnika pridržava se toga. Kod nas se ne vezuje oko 30 odsto putnika koji sede napred, a pozadi i 90 odsto. A u zemljama EU samo se oko pet odsto vozača ne pridržava ovog propisa. U tim zemljama se i dalje radi na edukaciji o važnosti vezivanja pojaseva, jer prema njihovoj statistici, u tom malom broju ljudi leži 50 odsto problema u saobraćaju.

Na taj način roditelji su veoma loš primer deci, koja od ranog uzrasta treba da stiču naviku da se vezuju. Pri sudaru sve osobe u automobilu koje nisu vezane predstavljaju veliku opasnost, jer se kreću prema tački sudara i mogu da povrede ili ubiju drugu osobu.

• Deca se bune

Mnogi roditelji tvrde da deca jako negodiju i da zbog toga izbegavaju da ih voze u sedištima, čak i kada ih imaju. To je isto kao kada bi dete izjavilo da ne želi da primi 

vakcinu jer boli, ili da popravi ili izvadi pokvaren zub. Postupci koje kao roditelji sprovodimo kako bismo zaštitili zdravlje i život deteta prosto ne smeju da se dovode u pitanje. Ako dete od rođenja i bez izuzetka vozite u auto-sedištu, ono će steći naviku i radovati se takvoj vožnji.

• Idemo tu, blizu

Čak i roditelji koji imaju auto-sedišta za decu često upadaju u jednu zamku: ne vezuju dete ako ga voze kilometar-dva, jer misle da im se ništa neće desiti. Zapravo, čim pokrenete automobil, vi možete da doživite sudar i dete, baš kao i vi, u svakom momentu mora da bude zaštićeno.

• Držim ga u rukama

Ovo je jedna od najvećih grešaka. Još ako osoba koja drži bebu ili dete nije vezana, verovatnoća da će pri sudaru svojim telom ubiti dete jako je velika. Jer prilikom frontalnog sudara pri brzini od 56 km/h dete od 15 kg dobija snagu od čitavih 225 kg, a bebica od samo 5 kg postaje 20 puta teža, znači 100 kg. Ne postoji način da bilo ko rukama zadrži dete pri udesu.

• Vezao sam dete pojasom, to je dovoljno

Ako dete ima manje od 150 cm, u najvećem broju slučajeva pojas automobila će mu prelaziti preko vrata a ne preko sredine grudi. To znači da je pri sudaru ogromna mogućnost da ono  bude teško povređeno ili da pogine uprkos tome što je vezano. Adekvatna auto-sedišta koriste se upravo dok dete ne dostigne visinu da mu je dovoljan samo pojas u automobilu, kao i odraslim osobama.

Kazne

Podaci nedvosmisleno govore da su vezivanje dece i vožnja u adekvatnim auto-sedištima neophodni za njihovu bezbednost. Zato roditelji ne treba ni da čekaju da im zakon reguliše bezbednu vožnju dece. Ipak, treba znati da su i kazne za prekršaje vezane za bezbednost dece po postojećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja veoma visoke:

• Vožnja deteta do 12 godina u krilu ili na prednjem sedištu (15.000-30.000 dinara, šest kaznenih poena i oduzimanje dozvole od tri do 12 meseci)
• Prelazak van pešačkog prelaza sa detetom (15.000-30.000 dinara ili 30 dana zatvora)
• Prelazak na crveno svetlo ili preko pružnog prelaza sa detetom (15.000-30.000 dinara ili 30 dana zatvora)
• Vožnja deteta mlađeg od 12 godina na motociklu (15.000-30.000 dinara, šest kaznenih poena i oduzimanje dozvole od tri do 12 meseci)