|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (11.04.-15.04.2020) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Mala porođajna masa i/ili dužina na rođenju - najčešći uzrok niskog rasta u odraslom dobu

dr Sandra Stanković, Klinika za dečje interne bolesti Niš, 30.4.2020
Osobe koje su rođene sa malom masom i/ili dužinom su u znatno većem riziku da ostanu niske u odraslom dobu. Prema nekim istraživanjima, ovaj rizik je veći čak za 5 do 7 puta u odnosu na opštu populaciju.

image
/11



Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, niskim ljudima se smatraju muškarci koji su niži od 163 cm i žene koje su niže od 152 cm.

Finalna visina odrasle osobe zavisi od velikog broja faktora. Imajući u vidu da je telesna visina jedna od najnaslednijih karakteristika čoveka, nizak rast je često posledica genetski tj. porodično niskog rasta i/ili porodično usporenog sazrevanja i rastenja. Takođe, nizak rast može biti posledica brojnih hroničnih bolesti i poremećaja, koji zahtevaju blagovremeno otkrivanje i lečenje. Nizak rast je potrebno prepoznati na vreme, u ranom detinjstvu, jer jedino tada je moguće efikasno ga lečiti. Zbog toga je veoma važno da pedijatar na vreme prepozna nizak i/ili usporen rast deteta i pošalje ga dečijem endokrinologu.

Osobe koje su rođene sa malom masom i/ili dužinom su u znatno većem riziku da ostanu niske u odraslom dobu. Prema nekim istraživanjima, ovaj rizik je veći čak za 5 do 7 puta u odnosu na opštu populaciju.

Očekuje se da ova deca ostvare tzv. nadoknađujući rast najdalje do četvrte godine života. Ukoliko se nadoknada rasta ne ostvari u ovom periodu, najverovatnije se neće ni dogoditi. Svako deseto dete iz ove grupe ne ostvari nadoknađujući rast. Velika greška, posebno kod ove dece, je da se čeka pubertet, kao “lek” za nizak rast. Pedijatrima je dobro poznato da deca pre puberteta ostvare 85% ukupnog rasta, a da u pubertetu ostvare tek preostalih 15%. Kod dece koja su rođena sa malom masom i/ili dužinom pubertetski zamah rasta češće je manje izražen i kraće traje. Takođe, u ovoj grupi dece se znatno češće javlja prevremeni pubertetski razvoj, što samo po sebi predstavlja rizik za nizak rast u odraslom dobu.



Visinu deteta možete da pratite i na besplatnoj telefonskoj aplikaciji ,,Karta rasta’’ (NB Soft) koja je na našem jeziku, koristi iste standarde rasta kao zdravstvene ustanove, omogućava vođenje "dnevnika rasta" za više dece i računanje genetskog potencijala uz jasno označene zone normalnog i niskog rasta.



APLIKACIJA JE BESPLATNA I DOSTUPNA ZA:

*ANDROID >> PREUZMI OVDE

                             *AJFON TELEFONE I TABLETE >> PREUZMI OVDE

 

 

Dakle, deca koja su rođena sa malom masom i/ili dužinom predstavljaju ciljnu grupu za sistematično praćenje kasnije u životu iz većeg broja razloga. Potrebno je na vreme prepoznati ovu decu.


Da bi se postavila dijagnoza deteta rođenog sa malom masom i/ili dužinom neophodni su tačni podaci o trajanju trudnoće, masi i dužini na rođenju kao i referentne tabele. Ova deca nisu retka i predstavljaju čak 2,8 do 10% celokupne populacije. Kada se ona prepoznaju, potrebno je da ih pedijatar endokrinolog prati u toku prve godine na 3, a kasnije na 6 meseci.


Ukoliko ova deca ostanu niska do 4. godine života i isključe se drugi uzroci niskog rasta, kao što su neuhranjenost, hronične bolesti ili hipotireoza, oni su kandidati za lečenje hormonom rasta.

 

 

 

Terapija hormonom rasta se pokazala kao delotvorna i bezbedna kod ove dece. U najvećem procentu ostvare zadovoljavajući nadoknađujući rast. Veliki broj studija je pokazao da terapija hormonom rasta poboljšava i telesni sastav ove dece tako što povećava procenat mišićnog tkiva i koštane gustine. Takođe, postoje dokazi da poboljšava i kognitivno funkcionisanje pacijenata koji ga primaju. Višegodišnjim kliničkim iskustvom dokazana je bezbednost primene ovog leka. Neželjeni efekti koji se javljaju su povremena glavobolja, prolazna hipotireoza i prolazna insulinska rezistencija. Kod dece koja imaju sklonost da obole od šećerne bolesti, terapija hormonom rasta može ubrzati, ali ne i izazavti pojavu ove bolesti.

Zbog toga je potrebno redovno praćenje ovih pacijenata od strane dečijeg endokrinologa.

Terapija hormonom rasta se završava onda kada dete dostigne zadovoljavajuću telesnu visinu ili kada završi svoj rast, što se može utvrditi redovnim merenjem telesne visine deteta ili određivanjem njegove koštane zrelosti.

Nizak rast mora se lečiti na vreme!

dr Sandra Stanković, Klinika za dečje interne bolesti Niš  


Pravovremeno prepoznavanje dece niskog rasta
Uzroke niskog ili usporenog rasta najbolje je otkriti u predpubertetskom uzrastu (između 4. i 7. godine). Ukoliko je tem...
10
Majka koja je bacila sve dečije igračke
Uprkos tome što je bila uplašena za reakciju svoje djece, iznenadila se kada su i oni podržali ideju. Odjednom su svi po...
8
Klinci moraju i da padnu
Roditelji pokušavaju da deci predstave svet kao idealno mesto u kojem nema mesta za suze, prepreke i modrice, ali to je ...
7
Mama, a zašto je voda mokra? Saznajte odgovor
Četvoro od petoro roditelja ne zna odgovor na katkad neobična dečja pitanja. Bilo da vašeg mališana zanima šta čuva ribe...
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:





Posni stapici sa susamom
Kuvar: IvanaSK RR
Jednostavno, a ukusno

Anketa

Vakcina
jacagoga

Da li cete primiti vakcinu protiv AH1N1

da (9%)

ne (91%)


Ukupan broj glasova: 185

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here