|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Najstarija srpska himna: Njen nastanak obavijen je velom tajni! Nikada nećete pogoditi o kojoj himni je reč!

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 25.1.2020
Iako je prošlo više od 200 godina od kada je prvi put zvanično zapevana i postala deo školskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.
Ključne reči:

image
/11


Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.

 

„Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…”, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.

 

Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.

 

Evo u kom gradu je prvi put izvedena, gde je i donesena odluka o obeležavanju školske slave –

 

U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.

 

A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.

 

Nastojatelj manastira Kuveždina, jeromonah Varnava, ovako svedoči o Svetosavskoj himni

 

– Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba – kaže jeromonah Varnava.

 

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

 

Kao mogući autor pominje se i…

 

Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

 

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.

 

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 283 godine i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

 

Izvor: opanak.net

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

Šta treba da znamo o alergijskoj kijavici
Alergijska kijavica ili alergijski rinitis predstavlja hronično inflamatorno oboljenje sluznice nosa koje je uzrokovano ...
8
Razvoj motorike kod dece sa Daunovim sindr...
Svako dete sa Daunovim sindromom razvija motoričke sposobnosti svojim tempom u zavisnosti od sopstvenih kapaciteta, ogr...
7
Ja svoju decu vaspitavam da odu od mene
Gorko-slatka stvar majčinstva… Moramo se pobrinuti da mogu uspeti sami.
6
Krvna slika kod dece i njeno značenje
Iz nalaza krvne slike možemo da vidimo prisustvo anemije, infekcije (bakterijske ili virusne), alergije, parazitskih bol...
6





Anketa

Ime za decaka?
jeca83

Kada pitaju sina Vasilija kako zeli da se zove brat on kaze -Vasilije to je najlepse ime! A mene interesuje vase misljenje?

Svevlad (13%)

Arsenije (87%)


Ukupan broj glasova: 162

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here