/11 /11

Pet godina ljuljanja i menjanja peleni i ljubim da prođe i brisanja suza i ispravljanje ponašanja, i đuskanja i čitanja knjiga i čišćenja svih tih stvari.

Pet godina prekretnica za snimanje i fotografisanja slika i predškolskog istraživanja i sređivanje datuma reprodukcije.

Pet godina osećanja kako mi srce šeta izvan grudi.

Pet godina očajničke čežnje za spavanjem, samo da bih provela večeri gledajući slatke slike moje dece.

Pet godina se pitam jesu li tamo stigli bezbedno.

Pet godina nemogućnosti napuštanja kuće kad god poželim ili spavanja, kad god hoću, ili kupovine bilo čega što želim.

Pet godina najčistije ljubavi koju sam ikad poznavao.

I nakon pet godina majčinstva mojoj deci od 5, 3 i 1 godine, totalno sam drugačija osoba. Ali najveći šok nije to što sam se preobrazila u majčinstvo.

Stvarno se ne mogu setiti kako je bilo biti ne mama.

Naravno sećam se nekih stvari - gde sam živela, šta sam radila većinu dana, čemu sam se nadala u majčinstvu. Ali ne mogu se setiti kakav je osećaj biti ja -pre -dece.
To je skoro kao da je majčinstvo pogodio oblik amnezije: Koliko god bih želela da vratim vreme malo, ne mogu naseliti um pre dece.

Zbog čega sam se brinula? Zašto sam mislila da sam toliko zauzeta? (Ha, samo sačekaj, damo.) Šta sam mislila kako će da izgleda majčinstvo? A zašto nisam slikala više svog stomaka pre bebe?

Kada očekuješ svoje prvo dete, ljudi će vam reći: "Ne možeš da razumeš dok nemaš dete."

Klimneš glavom i nasmeješ se - očajnički razumeš - ali nisi siguran šta to znači. Sigurna si da će ti se život promeniti, ali nemaš pojma tačno kako.

I sada, naravno, sada shvatam. 

Kao da sam prevezena u tuđu zemlju i nikad se ne mogu vratiti u svoju prošlost. 
Pa ipak, ponekad bih poželela da se vratim i kažem "staroj ja" toliko mnogo stvari.

Volela bih dan sam mogla prisiliti "staru ja" da ustanem ranije i pospremim stvari pre posla - ali sam snagu za to pronašla tek kad sam se pridržavala rokova za brigu o deci.

Volela bih da mogu da naučim "staru ja" kako da se stvarno fokusiram na poslu - veštinu koju sam naučila tek kad su se deca pojavila i ona je postala apsolutno neophodna.

Volela bih da mogu dam "staroj ja" telesno poverenje - ali bila sam trudna i postajanje majkom omogučilo mi je da vidim svoje telo očima ljubavi i divljenja.

Volela bih da "stara ja" može da razume koliko je slobodnog vremena zapravo imala - ali trebalo je majčinstvo da se desi da to slobodno vreme shvati da je dragoceno.

Volela bih "stara ja" da sam mogla da uživam više u noćnim izlascima i odlascima na izlete - ali to je zato što su me deca prisiljavala da odredim prioritete plus i minus više nego ikad.

Volela bih da mogu da pokažem "staroj ja" kako je dobra ona - ali i da joj dam do znanja da je najbolji deo života tek došao.

Nikad više neću znati "staru ja" ponovo. Nikad više neću imati potpuno besplatne vikende, jutra u kojima spavam, beskrajne "zabavne" novce koje bih trošila i o kojima bih brinula za sebe.

I zbog toga, tako sam veoma zahvalna.

Prevod: mother.ly