/11 /11

U vaspitavanju dece uloga tate mora da bude jasno definisana i razgraničena od uloge mame. Od tate se očekuje da bude čvrst, jak i hrabar, i da bude uzor svojoj deci. Nekada davno otac je hranio porodicu, bio je čvrsta ruka i stub porodice na koji svi mogu da se oslone.

Majke su bile popustljive i brižne i kada nisu znale kako da izađu na kraj sa nemirnom decom uvek su pretile da će ih reći ocu, koji će ih kazniti, istući ili primeniti druge metode „disciplinovanja dece“. Vremenom to se promenilo, a uloge roditelja su se zamenile.

Majka više nije osoba koju izdržavaju, danas, ona zarađuje, donosi odluke i uvodi disciplinu u kući. Najbolje bi bilo kada bi zadaci koje imaju mama i tata bili podeljeni. Mama je nadležna za utehu i vezivanje, a tata treba da pruža sigurnost detetu.

Tata mora da bude duhovno jak čovek, jer je slab otac kome dete zapoveda veliko razočaranje za svoje dete. Mnogi očevi greše kada se trude oko stvari koje nisu toliko bitne. Pokušavaju da dobiju naklonost deteta, ispunjavaju mu svaku želju kako bi postali omiljeniji roditelj.

Otac mora da bude rame za plakanje i oslonac, ali u isto vreme i nepokolebljiv u svojim odlukama  kada detetu jasno mora reći šta se sme a šta ne. Deci su potrebni snažni očevi od kojih će deca učiti hrabrost i istrajnost.

Tata mora da bude tata, a ne rezervna mama.