/11 /11

Kada se dete druži sa svojim vršnjacima razvija se u pravom smeru, a pre svega manje mu stresno pada uključivanje u formalne grupe, kao što su one u predškolskim ustanovama ili razred u školi.

S obzirom na to da deca najviše i najbolje uče igrajući se, roditelji bi trebalo što češće da se igraju sa svojom decom. Međutim, koliko god da je deci potrebna pomoć u odrastanju, roditelji ne moraju da znaju sve odgovore na dečije probleme. Ukoliko na sve daju neki jednostavan savet ili ponude neko lako rešenje, oni uopšte ne pomažu svojoj deci. Na taj način samo omaložavaju sposobnost dece da razmišljaju o svojim problemima i pronađu rešenje ili barem probaju.

Kako bi se dete što bolje razvilo i kako bi se što bolje snalazilo u socijalnim situacijama, potrebno je da roditelji kod njih podstiču razgovor o potrebama i osećanjima druge dece. Na taj način će oni češće razmišljati o sebi i sebi u odnosu sa drugom decom i znaće bolje da se snađu u različitim situacijama.

Ukoliko je dete socijalno osposobljeno uspeće da razmišlja o promeni ponašanja u zavisnosti od situacije, znaće da ponudi nova rešenja i da samo osmisli svoje učešće u igri.