/11 /11

1. Obavite sistematski pregled

 Čak iako smatrate da ste potpuno zdravi, trebalo bi da obavite laboratorijska ispitivanja krvi i analizu urina, te da prekontrolišete zube.

Ukoliko bolujete od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, astma, epilepsija ili visoki krvni pritisak, konsultujte se s lekarom koje sve preglede treba da obavite.

Ove bolesti nisu prepreka za trudnoću, uz prilagođavanje terapije i uz stalan nadzor lekara koji prati osnovno oboljenje i ginekologa-akušera za visoko rizičnu trudnoću. 

2. Prekontrolišite reproduktivne organe

 Uradite Papanikolau test, cervikalni i vaginalni bakteriološki bris, potom i bris na hlamidiju i druge mikroorganizme koji mogu biti uzrok neplodnosti ili povećavaju rizik od vanmaterične trudnoće i problema u razvoju ploda.

Zatražite i kolposkopski pregled grlića materice koji je zajedno sa Papa testom pouzdani pokazatelj zdravlja grlića materice, kao i ultrazvučni pregled reproduktivnih organa koji će pokazati stanje materice i jajnika. Ako ste vi ili vaš partner ikada imali neku polnu bolest, o tome obavezno obavestite ginekologa.

3. Prestanite da koristite kontracepciju

 Prestanite s uzimanjem hormonskih pilula i pustite da prođu barem dva ciklusa pre nego što pokušate da zatrudnite.

Ovo nije obavezno, jer do normalnih trudnoća dolazi i odmah po prestanku korišćenja kontraceptivnih sredstava, ali, ako već planirate trudnoću, obezbedite sebi nekoliko normalnih ciklusa.

Kada vam se ciklus stabilizuje, lakše će vam biti da zatrudnite jer ćete preciznije predvideti plodne dane, kao i termin za porođaj. 

4. Zaštitite se od zaraznih bolesti

 Ukoliko niste preležali rubeole i ovčije boginje, vakcinišite se pre trudnoće. Ako ste kojim slučajem izložene većem riziku zbog kontakta s krvlju, obavezno se vakcinišite protiv hepatitisa B.

Vakcinisanjem se smanjuje rizik od infekcije u trudnoći koja je ponekad opasna za plod, ali od vakcinacije do pokušaja začeća mora proći najmanje tri meseca. 

5. Ne zaboravite folnu kiselinu

 Ako planirate trudnoću, barem tri meseca pre nego što ostanete u drugom stanju treba da uzimate pet miligrama folne kiseline dnevno. Ovaj vitamin neophodan je za pravilan razvoj nervnog sistema ploda i za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Njegov nedostatak u nekim slučajevima povećava rizik od nastanka urođenih mana ploda, „defekta neuralne cevi“, koji dovodi do smrti ili teškog invaliditeta deteta. 

6. Ako je potrebno, smršajte

 Ukoliko imate višak kilograma, trebalo bi da smršate pre nego se odlučite na trudnoću. Gojaznost, naime, uvećava rizik od povišenog pritiska i povišenog šećera u trudnoći.

Međutim, ona je ponekad i znak policističnih jajnika, ređih ovulacija, problema koje treba korigovati pre trudnoće. Stoga, zakažite pregled kod endokrinologa kako biste proverili hormone štitne žlezde i jajnika. 

7. Odbacite štetne navike

 Alkohol, cigarete i kafa su loše navike kojih treba da se oslobodite pre trudnoće. Dokazano je da deca majki koje su pušile u trudnoći imaju manju telesnu masu, te da su kasnije u životu sklone plućnim i alergijskim oboljenjima.

Što se tiče kafe, agencije za standarde u ishrani preporučuju maksimalan unos od 300 miligrama dnevno, tj. oko tri šoljice. Preterivanje s kafom u nekim slučajevima izaziva kontrakcije, razdražljivost, povećan pritisak, nesanicu, pa čak i spontani pobačaj. Kada pokušavate da začnete, izbegavajte alkohol.