/11 /11

Stečena (postnatalna) infekcija je benigno oboljenje, dok intrauterina  (unutarmaterična) infekcija može da dovede do mnogo­brojnih kongenitalnih malformacija.

Rubeolu izaziva rubelavirus koji je svrstan u toga viruse. On je mali, okrugli, omotani virus, koji ima jednostruku RNK. Razmnožavajući se u kulturi tkiva, ne izaziva citopatogeni efekat, već samo remeti metabolizam ćelija i odlaže apoprozu.

Rubelavirus je patogen samo za čoveka. Infekcija se prenosi kapljičnim putem. Izvor infekcije je čovek. Zaraznost traje nekoliko dana pre izbijanja ospe i oko nedelju dana od izbi­janja ospe. Pre uvođenja sistematske vakcinacije, rubela je bila rasprostranjena po celom svetu. Bolest je bila endemska sa većim obolevanjem tokom zimskih meseci. Veće epidemije su se javljale na 6-9 godina. Obolevala su prvenstveno školska deca. Javljale su se epidemije i u drugim kolektivi­ma (kasarne, internati itd.), kada je boravio veći broj neimunih osoba na malom prostoru.

Imunitet je solidan i dugotrajan. Smatra se da se održava busterizacijom u kontaktima sa divljim virusom u toku čega ne dolazi do viremije.

Koji su simptomi i znaci rubele?

Infekcija virusom rubele češ­će protiče asimptomatski nego ispoljeno slikom rubele.

Inkubacija rubele traje dve nedelje (12-19 dana).

Bolest počinje iznenada, izbijanjem makulozne, bledoružičaste ospe. Simptomi opšte infek­cije su lako do umereno izraženi, više kod starijih osoba nego kod dece. Od opštih simptoma se mogu javiti lako povišena temperatura, malaksalost, gušobolja i si. Uvek se nalazi umerena gene­ralizovana limfadenopatija, a najizraženiji su retroaurikularni i subokcipitalni limfni čvorovi koji su osetljivi na palpaciju.

Limfadenitis traje nekoliko nedelja i najstainiji je znak infekcije rubelavirusom, stalniji od ospe. Obično se nalazi i lako uvećanje slezine, ređe i jetre.

Rubelozni osip izbija u potpunosti za 1-2 dana. Prvo izbija na licu i vratu, pa se brzo širi naniže. Osnovna promena je nežna, rože makula. Ospa nestaje posle 2-3 dana, bez perutanja i pigmentacija.

Oporavak je uvek brz i potpun. Ne javljaju se sekundarne bakterijske superinfekcije.

Prolazna poliartralgija (bolovi u zglobovima) i poliar­tritis su češći među odraslim bolesnicima, više ženama nego muškarcima, traju 5-10 dana, ređe nedeljama i mesecima. Najčešće su zahvaćena kolena, zglobovi šaka i stopala.

Trombocitopenija i oštećenje malih krvnih sudova mogu da traju mesecima bez posledica, sem ako dođe do krvarenja u oku ili mozgu.

Meningoencefalitis se javlja 1-6 dana od pojave ospe, kod 1 : 6000 prijavljenih obolelih. Smrtnost je do 50% .

Kako se postavlja dijagnoza rubele?

Na osnovu kliničke slike, rubela se može dijagnostikovati sa izvesnom sigurnošću samo tokom epidemi­je. Van epidemije se uvek razmatraju i drugi virusni osipi (enterovirusi, adenovirusi, male boginje, itd.).

Sigurna dijagnoza rubele postavlja se na osnovu izolacije virusa, ili dokazivanjem dinamike antitela (reakcijom inhibicije hemaglutinacije, vezivanja komplementa ili ELISA metodom). ELISA metodom mogu da se dokažu i slecifična antitela u IgM klasi, što je pogodno za brzu dijagnozu bolesti

Stečena bolest se uvek završava ozdravljenjem, sem u slučaju nastanka meningoencefalitisa. Infekcije u trudnoći ugrožavaju fetus, a ne majku.

Kako se leči rubela?

Nema specifične antivirusne te­rapije. Simptomatska terapija podrazumeva dava­nje analgetika kod pacijenata koji imaju glavo­bolju, artralgije ili mialgije (bolovi u mišićima).

Prevencija rubele je potrebna radi prevencije kongenitalne rubele. To se sprovo­di vakcinacijom MMR vakcinom (mumpsa, morbila i rubele). Smatra se da će se rubela iskoreniti sistematskom vakcinacijom.

Izvor: simptomi.rs