www.blic.rs

/21 /11

Ljudsko telo je nešto zaista čudesno. Prirodi su bile potrebne milijarde godina da bi od jednoćelijskih živih bića najzad stvorila remek-delo sastavljeno od 70 biliona ćelija. Ćelije ljudskog tela su visoko specijalizovane. Svaka od njih ispunjava određeni zadatak koji im zadaju geni, a u genima se krije i „uputstvo za rad“ u grupama, koje nazivamo tkivima i organima. Organi, opet, takođe odlično sarađuju, kao, na primer, želudac i creva, koji ostalim organima isporučuju savršeno prerađenu hranu, neophodnu za život, ljubav, smeh, mišljenje i rad. Čitavim našim organizmom upravlja mozak, težak jedan i po kilogram, sa svojih 100 milijardi ćelija, sa senzorima i neurotransmiterima koji prožimaju čitavo telo, a reč je o nervima.

 

KOŽA - Kako nas štiti

Koža je inteligentan materijal koji sam sebe može da zakrpi, prilagođava se svakom pokretu i ne skuplja se pri pranju. Ona štiti naš organizam od spoljašnjih uticaja i istovremeno nas povezuje sa spoljašnjim svetom. Koža je brana koja sprečava prodiranje u organizam štetnih bakterija, gljivica, virusa, UV zraka i otrovnih materija. Njene znojne žlezde nas hlade, a potkožne masne naslage greju, već u zavisnosti od spoljašnje temperature. Pomoću dnevne svetlosti stvara vitamin D, neophodan za jačanje kostiju i borbu protiv raka. Naučnici su, naime, otkrili da ljudi koji provode mnogo vremena na dnevnoj svetlosti ređe obolevaju od raka creva. Posredstvom dodira, koža čoveku obezbeđuje i osećaj sreće. Na prstima, na površini od jednog kvadratnog milimetra, nalaze se 24 nervna završetka, koji posredstvom električnih signala obaveštavaju mozak šta upravo dodirujemo ili šta nas dodiruje, da li je to nešto hrapavo ili glatko, toplo ili hladno.

 

Kolika je površina kože?

Na kapcima je tanja od jednog milimetra, a na petama dostiže debljinu od pet milimetara. Zavisno od visine i debljine čoveka, koža zauzima površinu do dva kvadratna metra i teži deset kilograma. Zato je koža najveći ljudski organ, a po mišljenju mnogih i najlepši.

Sluzokoža savlađuje izazivače

Šuplji organi poput nosa, ušiju, usta, grla, jednjaka, želuca, creva i materice obloženi su sluzokožom sa unutrašnje strane. Sluzokoža stvara sićušna antitela, tzv. imunoglobuline, koji sprečavaju prodiranje izazivača u organizam. Sebe samu sluzokoža štiti stvarajući kiselu sredinu. Na površini kože se nalazi film od masti i vode (pH vrednost 5,5), ali je sluzokoža još kiselija (pH vrednost 4,5). Na taj način se ubijaju bakterije, virusi i gljivice.

Čovek spada među retka živa bića koja mogu da razlikuju boje. Ljudsko oko teži 7,5 grama, ali ovo pravo malo čudo preciznosti zahvaljujući čunjićima, fotoreceptorima za boju na mrežnjači, kojih ima sedam miliona, može da razlikuje boje. Fotoreceptori pretvaraju svetlost u električne signale, koji u preko milion vlakana i očnih nerava dospevaju do mozga.

Oči su ogledalo duše

Preko očiju komuniciramo sa drugim ljudima. One otkrivaju kako se osećamo. Kada smo ljuti, sevaju, kad smo tužni, poteku nam suze, a kada smo srećni, držimo ih širom otvorene i one blistaju. Istovremeno, preko očiju se u mozgu stvaraju određena osećanja, na primer, kada vidimo ljupko dečje lice ili određenu boju (zeleno i plavo, recimo, deluju umirujuće, dok žuto i narandžasto popravljaju raspoloženje). Tako nam oči služe i da učinimo nešto dobro za svoju dušu.

Otkud „pesak“ u očima

Fina zrnca koja ujutru skidamo sa ivica kapaka zapravo su osušene kuglice masti. U snu nam kapci štite oči. Kada ih dugo držimo zatvorene, zaustavlja se proces proizvodnje suza, a kao posledica toga mast iz suznog filma se skuplja na ivicama kapaka.

Voda održava vlažnost očiju

Ako svaki dan popijete najmanje dva litra tečnosti, zaštitićete oči, jer će vam rožnjača biti vlažna, čime se sprečava peckanje i svrab. Topli, vlažni oblozi otapaju masnoću koju luče kapci kao sastavni deo suznog filma.

Svaki put kada dodirnemo nos, trebalo bi da pomislimo: „Sreća da te imam!“. Nos, naime, značajno doprinosi zaštiti organizma od štetnih spoljnih uticaja. Dlačice na sluzokoži nosa svaki dan očiste od stranih tela i klica oko 10.000 litara vazduha koji udahnemo. Mreža tankih krvnih sudova zagreva vazduh na 34 stepena Celzijusa i vlaži ga. Time se grlo, bronhije i pluća štite od hladnoće i isušivanja.

Čulo mirisa nas štiti od požara, ali i od pokvarenih namirnica. Osim toga, pomaže nam da nađemo pravog partnera. Na osnovu njegovog mirisa nesvesno prepoznajemo da li se njegovi geni slažu s našima, to jest, da li sa njim možemo da stvorimo zdravo potomstvo.

Koliko mirisa možemo da osetimo?