Foto: Freepik

/11 /11

Nedavna objava The Wall Street Journal na temu roditelja koji odgajaju takozvane „bebe mesoždere“, pokrenula je veliku diskusiju.

U tekstu, roditelji opisuju hranjenje beba mesom, pripisujući toj ishrani sve zasluge, počev od boljeg sna dece pa sve do njihovog mirnijeg temperamenta.

Na TikToku, YouTube i u Facebook grupama poput „Carnivore Motherhood“, roditelji takođe dele recepte za stejk, sladoled od kostiju i sirova žumanca u ishrani dece. Za mnoge od njih, ovaj pristup deluje kao osvežavajuća alternativa hrani za bebe u kesicama i prerađevinama.

Ali dok ove priče privlače pažnju na mreži, pedijatri upozoravaju da je stvarnost komplikovanija. Hranjenje beba samo hranom životinjskog porekla može izgledati kao jednostavniji način za napredovanje, ali stručnjaci upozoravaju da to izostavlja ključne hranljive materije koje su potrebne telu i mozgu u razvoju, piše Motherly.

Zašto stručnjaci pale alarm

Pedijatri i dijetetičari upozoravaju da takvi restriktivni pristupi koji se zasnivaju samo na mesu izostavljaju ključne hranljive materije: 

• vitamin C, potreban za rast, hrskavicu i imunološku funkciju, odsutan je iz ishrane bogate mesom; 
• Vlakna, ključna za varenje i razvoj crevnog mikrobioma, takođe nedostaju. 

Prema objavi WSJ, Steven Abrams, profesor pedijatrije na Medicinskom fakultetu Dell, naglašava da, iako meso nudi gvožđe, cink i proteine u lako apsorbujućim oblicima, šira ishrana je neophodna: „Konzumiranje raznovrsnih namirnica dok su mali povećava verovatnoću da će se deca tako hraniti kada budu starija. A deci su potrebna vlakna, antioksidanti i polifenoli u voću i povrću.“ 

Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje uvođenje čvrste hrane oko 6 meseci i izlaganje beba širokom spektru zdrave hrane i tekstura kako bi se negovale dugoročne zdrave prehrambene navike, umesto oslanjanja samo na jednu kategoriju.

Jaz u ishrani: Šta nam nauka govori o vlaknima i raznolikosti 

Istraživanja pokazuju da uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama značajno poboljšava unos vlakana, vitamina i minerala kod male dece. 

Dok društvene mreže često ističu proteine kao hranljive materije kojima bi roditelji trebalo da daju prioritet, pedijatrijski dijetetičari primećuju da većina mališana već dobija dovoljno iz svakodnevne hrane poput mleka, jaja i žitarica. Ono šta deci zapravo nedostaje jesu vlakna — hranljive materije koje podržavaju varenje i zdrav crevni mikrobiom. Zato nacionalne zdravstvene smernice naglašavaju voće, povrće i integralne žitarice pored hrane bogate proteinima.

Zašto roditelje privlače pristupi "mesožder-stila"

1. Zabrinutost zbog prerađene hrane: Mnogi roditelji su oprezni prema slatkim pireima i kesicama sa dugim rokom trajanja. 
2. Uticaj influensera: Lekari i wellness ličnosti na mreži promovišu ishranu bogatu mesom kao „ishranu predaka“ ili „biološki prikladnu“. 
3. Privlačnost jednostavnosti: Ideje poput „životinje jedu meso, pa i bebe treba da jedu“ deluju jednostavno kada su roditelji preplavljeni suprotstavljenim savetima o ishrani. 

Od proteinskih mafina popularnih na Instagramu do šejkova za mališane, šira kultura „proteini na prvom mestu“ se ukorenila na mreži, vršeći pritisak na roditelje da moraju biti u korak s vremenom. Ishrana u stilu mesoždera je jedan ekstremni izraz tog šireg trenda.

Šta svaki roditelj treba da ima na umu