Foto: Freepik.com

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

“Prvi put mi je postalo jasno da stvari nisu dobre kad su dvoje starije dece, Iva i Vuk, krenuli u školu. To je bilo učenje napamet i teško učenje. Oni su morali da ponove lekciju 2, 3 puta, pa tako nekoliko dana. Tresu se kad idu u školu. Od samog početka sam im govorio da ne moraju da imaju sve petica, meni je bilo važno da vidim da se trude. I niko od njih nije imao sve petice. Sećam se dobro učitelja Vlade, Iva je bila četvrti razred, on mi dolazi i kaže: ‘Daj Ranko da vidimo šta ćemo, ona ima sve petice samo iz matematike je ta četvorka…” na šta mu ja odgovaram da joj ni slučajno ne daje peticu. On me začuđeno pita zbog čega. Pa zato što ONA zna da nije zaslužila. Učitelj je oklevao jer mu je bilo žao da joj pokvari prosek, ali na kraju je ostala ta četvorka. Jer ona nije zaslužila i neka zna da je ta četvorka njena. A ne da ja trčim kroz čitavo školovanje i popravljam njene ocene, kao što neki roditelji rade.” – priča Rajović u emisiji “Da sam ja neko”.

Govoreći o očekivanjima koja je imao od svoje dece kad je reč o uspehu u školi, Ranko Rajović kaže da nikada nije tražio od njih sve petice, samo da se trude.

“Uvek sam im govorio da ne moraju da imaju sve petice i nisu ih ni imali. Nijedno od njih četvoro. Svi su bili odlikaši, završili su fakultete, išli na master i doktorske studije. I sad kad gledam iz te perspektive, škola treba da bude mesto gde deca odlaze srećna, mesto koje vole, a ne da se tresu od straha. Tad sam zapravo počeo da razmišljam kako da im pomognem” – objašnjava dr Rajović.

Škola mora da bude drugačija, veruje ovaj stručnjak za dečji razvoj koji predaje širom Evrope, od Norveške do Grčke. Inače nemamo velike šanse.

“Ono što je takođe veliki problem u Evropi jeste to što 10-15% dece uzima lek za koncentraciju. To je metilfenidat koji se daje kod poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Neki od tih lekova su i na bazi amfetamina. A šta to znači? Pa mi dajemo drogu detetu da nas sluša u školi. Pa je l’ to škola?” – kaže Ranko Rajović i dodaje da nešto mora da se menja.

Ali to, kaže on, nije jedini problem. Drugi je to što, na međunarodnim testovima Evropa stagnira, a istočna Azija je iz godine u godinu sve bolja. A mi smo, tvrdi Rajović, ispod evropskog proseka.

“To znači da, ako škola ostane ovakva, mi nemamo šansu. Kad govorim o PISA testovima, neki kažu ‘pa dobro, PISA test nije važan’. Pa šta sad kad nismo dobri, onda nije važan? Za Nemačku je PISA test važan pokazatelj razvoja države u budućnosti.”

Rajović, ipak, kaže da ne možemo tek tako prepisivati obrazovne modele drugih država kod nas.

“Kineski model je dobar za Kineze, finski za Fince. Mi moramo da razvijamo svoj model, a ne da kopiramo tuđe.” – kaže Ranko Rajović i dodaje: “Meni je glavni cilj da vratimo smeh u školu, da nam se deca smeju. Veliki reformator Jan Komenski je i rekao da je jedini način da škola uspe taj da liči na igru. I u početku je tako i bilo. Danas kada pitamo decu da napišu jednu reč koja opisuje školu – niko nije napisao igra.” – zaključuje Rajović.

Izvor: Zelenaučionica