|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Veštačka dohrana beba - samo u neophodnim slučajevima

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 15.10.2018
Između dva i dva i po odsto beba tokom prvih šest meseci života postaje preosetljivo na proteine kravljeg mleka
Ključne reči:

image
/11


 

Porodilje u GAK "Narodni front" nedavno su se požalile da im bebe gladuju jer ne dobijaju dohranu. Pedijatri, međutim, tvrde da njihove žalbe, generalno, nisu opravdane, jer veštačku dohranu treba davati bebaba samo u slučajevima kada je to neophodno. Razlog je što dohrana u prvim danima po rođenju višestruko povećava šansu za razvoj alergije na proteine kravljeg mleka, koja je najčešća vrsta alergije kod beba. 
Prema podacima Srpskog lekarskog društva, između dva i dva i po odsto beba tokom prvih šest meseci života dobije alergiju na proteine kravljeg mleka, najčešće na sastojke beta-laktoglobulin i kazein. Većina sastojaka kravljeg mleka prisutna je i u ovčijem i kozjem mleku. Genetska predispozicija, nedostatak vitamina D, crevne infekcija i primena antibiotika u trudnoći povećavaju rizik za razvoj ove alergije. Ipak, najčešća greška, prema rečima lekara, jeste korišćenje veštačke dohrane u slučajevima kada ona nije neophodna. 
"Kada majka ne doji, dete dobija tehnološki prerađenu formulu koja je bazirana na proteinima kravljeg mleka. Koliko god bila prilagođena novorođenčetu, nije identična majčinom mleku, čak ni u nutritivnom pogledu. Zbog toga često dolazi do alergije, koja u 85 odsto slučajeva nastaje posle unosa dohrane. U malom broju slučajeva, do alergije na proteine kravljeg mleka može da dođe i posredstvom majčinog mleka",objasnio je za "Novosti", profesor dr Nedeljko Radlović, pedijatar-gastroenterolog i generalni sekretar Srpskog lekarskog društva. 
Postoji više različitih tipova ove alergije, od kojih je najčešća ona koja se manifestuje koprivnjačom i crvenilom oko usta. U težim slučajevima može da dođe do otoka kapaka, ušnih školjki, ruku, nogu ili do otežanog disanja. U ekstremno retkim slučajevima javlja se reakcija anafilaktičkog šoka. Trećina dece koja dobije ovu vrstu alergije, tokom kasnijeg života boluje od bronhijalne astme ili alergijskog konjunktivitisa. 
"Drugi tip ove alergije, koji najčešće nastaje kod beba u prva tri meseca posle rođenja, prepoznaje se po krvavoj dijareji, odnosno gubitku krvi preko stolice. Ova vrsta alergije gotovo redovno iščezava posle prve navršene godine", kaže prof. Radlović. 
Dok se prvi tip alergije potvrđuje određivanjem imunoglobulina E u krvi, u drugom slučaju nema specifičnih laboratorijskih pokazatelja. Pouzdan način dijagnostike je endoskopski pregled sa biopsijom i patohistološkom analizom sluznice, ali je on dosta invazivan. 
"Takva dijagnostika može da se izbegne uzimanjem podataka o tegobama, prisustvu alergije u porodici, temeljnim kliničkim pregledom, kao i jednostavnim laboratorijskim analizama, pre svega na isključenju bakterijske infekcije creva. Kravlje mleko se ukida majci ukoliko je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno detetu ako je na veštačkoj ishrani ili dohrani. Ako simptomi prestanu, alergija je potvrđena", kaže prof. Radlović. 
Kada se alergija potvrdi a majka nema dovoljno mleka, dete mora da se hrani specijalnom mlečnom formulom baziranom na ekstenzivnom proteinskom hidrolizantu. U ovim preparatima belančevine su polusvarene i ne izazivaju alergijsku reakciju. To je bebama istovremeno i hrana i lek, a dobija se uz lekarski recept. 
"U malom broju slučajeva moguća je alergija čak i na ove preparate. Tada se daje specijalna mlečna formula gde su belančevine dovedene do nivoa aminokiselina", zaključuje prof. Radlović. 
Izbegavanje nije preventiva 
Ukoliko majka izbegava kravlje mleko tokom trudnoće i dojenja, to, prema nekim studijama, ima i kontraefekat. 
"Time se dete ne navikava na ovu vrstu proteina, zbog čega se, prema nekim istraživanjima, šanse za kasniji razvoj alergije povećavaju", istakao je Radlović.

Porodilje u GAK "Narodni front" nedavno su se požalile da im bebe gladuju jer ne dobijaju dohranu. Pedijatri, međutim, tvrde da njihove žalbe, generalno, nisu opravdane, jer veštačku dohranu treba davati bebama samo u slučajevima kada je to neophodno. Razlog je što dohrana u prvim danima po rođenju višestruko povećava šansu za razvoj alergije na proteine kravljeg mleka, koja je najčešća vrsta alergije kod beba. 

 

Prema podacima Srpskog lekarskog društva, između dva i dva i po odsto beba tokom prvih šest meseci života dobije alergiju na proteine kravljeg mleka, najčešće na sastojke beta-laktoglobulin i kazein. Većina sastojaka kravljeg mleka prisutna je i u ovčijem i kozjem mleku. Genetska predispozicija, nedostatak vitamina D, crevne infekcija i primena antibiotika u trudnoći povećavaju rizik za razvoj ove alergije.

 

Ipak, najčešća greška, prema rečima lekara, jeste korišćenje veštačke dohrane u slučajevima kada ona nije neophodna. 

 

"Kada majka ne doji, dete dobija tehnološki prerađenu formulu koja je bazirana na proteinima kravljeg mleka. Koliko god bila prilagođena novorođenčetu, nije identična majčinom mleku, čak ni u nutritivnom pogledu. Zbog toga često dolazi do alergije, koja u 85 odsto slučajeva nastaje posle unosa dohrane. U malom broju slučajeva, do alergije na proteine kravljeg mleka može da dođe i posredstvom majčinog mleka",objasnio je za "Novosti", profesor dr Nedeljko Radlović, pedijatar-gastroenterolog i generalni sekretar Srpskog lekarskog društva. 

 

Postoji više različitih tipova ove alergije, od kojih je najčešća ona koja se manifestuje koprivnjačom i crvenilom oko usta. U težim slučajevima može da dođe do otoka kapaka, ušnih školjki, ruku, nogu ili do otežanog disanja. U ekstremno retkim slučajevima javlja se reakcija anafilaktičkog šoka. Trećina dece koja dobije ovu vrstu alergije, tokom kasnijeg života boluje od bronhijalne astme ili alergijskog konjunktivitisa. 

 

"Drugi tip ove alergije, koji najčešće nastaje kod beba u prva tri meseca posle rođenja, prepoznaje se po krvavoj dijareji, odnosno gubitku krvi preko stolice. Ova vrsta alergije gotovo redovno iščezava posle prve navršene godine", kaže prof. Radlović. 

 

Dok se prvi tip alergije potvrđuje određivanjem imunoglobulina E u krvi, u drugom slučaju nema specifičnih laboratorijskih pokazatelja. Pouzdan način dijagnostike je endoskopski pregled sa biopsijom i patohistološkom analizom sluznice, ali je on dosta invazivan. 

 

"Takva dijagnostika može da se izbegne uzimanjem podataka o tegobama, prisustvu alergije u porodici, temeljnim kliničkim pregledom, kao i jednostavnim laboratorijskim analizama, pre svega na isključenju bakterijske infekcije creva. Kravlje mleko se ukida majci ukoliko je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno detetu ako je na veštačkoj ishrani ili dohrani. Ako simptomi prestanu, alergija je potvrđena", kaže prof. Radlović. 
Kada se alergija potvrdi a majka nema dovoljno mleka, dete mora da se hrani specijalnom mlečnom formulom baziranom na ekstenzivnom proteinskom hidrolizantu. U ovim preparatima belančevine su polusvarene i ne izazivaju alergijsku reakciju. To je bebama istovremeno i hrana i lek, a dobija se uz lekarski recept. 

 

"U malom broju slučajeva moguća je alergija čak i na ove preparate. Tada se daje specijalna mlečna formula gde su belančevine dovedene do nivoa aminokiselina", zaključuje prof. Radlović. 
Izbegavanje nije preventiva 

 

Ukoliko majka izbegava kravlje mleko tokom trudnoće i dojenja, to, prema nekim studijama, ima i kontraefekat. 
"Time se dete ne navikava na ovu vrstu proteina, zbog čega se, prema nekim istraživanjima, šanse za kasniji razvoj alergije povećavaju", istakao je Radlović.


Izvor: b92

Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:

5 istina o oporavku nakon porođaja
Putovanje koje se završava dolaskom bebe na svet je čudo prirode i (bukvalno) rođenje ljubavi. A onda započinje novo put...
5
Mirna i lagana šetnja sa bebom
Nijedna krajnost nije dobra, kažu stručnjaci - greše i roditelji koji bebu nigde ne vode, ali i oni koji odmah sa deteto...
5
Bebin osmeh leči mamu
Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a sam...
4
Popularna ruska imena za bebe i njihovo zn...
Jedan od najuzbudljivijih delova iščekivanja bebe je odabir imena. Ako ste trudni, a razmišljate o ruskom imenu za bebu,...
4





MAME KAŽU: lakše i lepše se doji uz FITOLAT
Mame koje su koristile Fitolat, pozvali smo da napišu svoja iskustva, i one to redovno rade u okviru Ringeraja foruma, a...
Preporuka stručnjaka - decu dojiti i posle...
Kako smo onda od svih tih divnih stvari koje dojenje pruža, došli do toga da je dojenje degutantno i da treba da se upra...



Anketa

Да ли су вам менструације болне?
пеперутка16

У последње време имам толико болне менструације да се и онесвестим..хитно је, она ми да ињекцију и то је то..И сад кад старим како сам старија. Имам 29 година, нисам се још породила итд.

Click Here