Dete na sve načine pokušava da probudi majku smrznutog lica i kad ne uspe, očajava i okreće se od majke. (Foto: Arhiva)

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

U trenutnoj situaciji, kada se bebe takođe svakodnevno suočavaju sa odraslima, kao i sa braćom i sestrama koji nose zaštitnu masku na licu, sa naučnicima smo proverili kako beba zapravo doživljava osobu bez izraza na licu ili sa skrivenim licem.

"Smrznuto lice"

Da izrazima lica majka i drugi odrasli generalno reaguju na bebino ponašanje ili njegove pozive na kontakt, potvrdili su naučnici 1994. godine u dobro poznatoj studiji dr. Gottman-a.

Zapravo, slična naučna istraživanja su rađena i dve decenije ranije. Na veb stranici Gottman Instituta možemo pronaći poznati eksperiment Smrznuto lice, kojim su 1975. godine Tronick i njegove kolege pokušali da otkriju kakav efekat na bebu ima majčina depresija, koja je sprečava da reaguje na bebu i odazove joj se. 

Kao što vidimo na video snimku iznad, nakon samo tri minuta interakcije sa majkom koja ne reaguje, beba snažno protestuje i potpuno je emocionalno zbunjena. U stvari, ona na razne načine neprestano pokušava da "probudi" majku da joj se ponovo odazove, kao ranije. Kada svi pokušaji nemaju efekta, beba se povlači i očajnički okreće leđa majci.

PROČITAJ JOŠ: Kako se vaša beba u stomaku oseća kada plačete

Standardni test za proveru različitih uticaja na bebu

"Reakcija dojenčadi koju vidimo u eksperimentu Tronicka, ostaje jedna od najpotvrđenijih reakcija deteta u razvojnoj psihologiji", kako ovaj presudni eksperiment opisuje Jason Goldman. 

Ovaj test je temeljno testiran i ponavljan tokom godina, tako da danas služi kao standardni psihološki metod za proveru ljudske percepcije, razlika u komunikaciji prema polu i kulturi, individualnh razlika u stilovima vezivanja kao i uticaja majčine depresije na bebu.

Test smrznutog lica takođe se danas koristi za istraživanje multikulturalnih razlika, gluvoće kod novorođenčadi, novorođenčadi sa Daunovim sindromom, novorođenčadi izložene kokainu, autistične dece i dece sa roditeljima sa različitim psihopatologijama, posebno depresijom.

PROČITAJ JOŠ: Skriveni simptom postporođajne depresije

Dakle, kada beba vidi osobu sa maskom, ta osoba je za nju bezizražajna osoba, što je više puta emocionalno uznemirava i negativno utiče na njen emocionalni razvoj. To ozbiljno narušava detetovu sposobnost da se veže i ima osećaj sigurnosti, zbog čega su, recimo, maske u vrtiću toliko štetne.

Čak i kod starije dece, koja su racionalnija i možda razumeju šta se događa oko njih, naučnici sa sigurnošću ne znaju kako sva ta maskirana lica utiču na njihovo poimanje ljudi, sveta i samih sebe.

Izvor: Ringaraja.net