Svako deseto dete je prevremeno rođeno, što predstavlja enormno opterećenje zdravstvenog sistema. (Foto: Freepik)

/11 /11

Srbija ima stalni trend pada stope rađanja, a statistika pokazuje da u našoj zemlji u proseku po ženi na svet dolazi 1,48 mališana, dok je za održavanje populacije u državi potrebno da taj broj iznosi 2,1.

Godine 1950. beleženo je rađanje 30 beba na 1.000 stanovnika, 1970. godine 18 dece na hiljadu stanovnika, 2012. oko 9,3 mališana, a prošle godine 9,3. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, pozitivno prvo iskustvo rađanja jedan je od najboljih načina kako može da se poveća stopa rađanja i sigurno motivišu žene da dobiju više dece.

Ovo će biti jedna od tema Evropskog kongresa o porođaju, koji počinje danas i traje do 29. maja u onlajn formatu i na kojem će učestvovati stručnjaci iz celog sveta.

Profesor dr Ljiljana Mirković, članica Naučnog odbora kongresa, ističe da su ključni problemi kod nas u ovoj oblasti to što Srbija nema preciznu statistiku prevremenih porođaja, abortusa, carskih rezova, odnosno registar rađanja.

– Beograd je trebalo da bude domaćin ovog skupa uživo, ali je to odloženo iz epidemioloških razloga, pa ćemo biti domaćini 2023. godine ukoliko bude dobra situacija s kovidom 19. Ugostićemo više od hiljadu ginekologa-akušera i babica iz celog sveta. Odluka o održavanju kongresa u Beogradu doneta je na kongresu u Torinu 2019. u konkurenciji velikih evropskih gradova, jednoglasnom podrškom Naučnog odbora. Prezentaciju Beograda u Torinu kao domaćina kongresa pomogao je Kongresni biro Turističke organizacije Srbije – naglašava profesorka Mirković.

Ipak, i u onlajn formatu na kongresu će se govoriti o važnim temama, svim aspektima bezbednog, stručnog i humanog odnosa akušera i babica prema ženi koja se porađa. Kongres se posebno bavi smanjenjem brojem carskih rezova, prevremenih porođaja, primeni anestezije, nadzorom zdravlja fetusa i majke kao najvažnijim izazovom Evropske unije, koji bi trebalo da poboljša demografsku sliku Evrope u pogledu nataliteta.

– Povećanje nataliteta je primarni cilj. Važno je smanjiti smrtnost trudnica i dece prilikom porođaja. Cilj je da se obezbedi humano i najstručnije okruženje svakoj ženi koja dođe na porođaj, a ujedno smanjiti procenat carskih rezova i prevremenih porođaja. Dobro je kada neka zemlja beleži do 15 odsto carskih rezova ukupno, a sve preko toga se smatra nepotrebnim. A kod nas taj procenat ide i do 40 odsto, iako nemamo preciznu statistiku. Bolje je za ženu da se porodi prirodnim putem, nego carskim rezom. Kada je žena porođena carskim rezom, sledeća trudnoća joj je ugroženija zato što ima dosta problematično uraslih posteljica u zid materice. Mogu da se jave velika krvarenja i u svetu je tu najčešći uzrok smrti porodilja. Analize u nekim zemljama su pokazale da deca koja su rođena na „carski način” više imaju problema s autoimunim bolestima i autizmom – napominje profesorka Mirković.

Naša sagovornica napominje da nas u zemlji neće biti dovoljno ako se nastavi trend nerađanja i iseljavanja iz države i da je važno da se više radi na sprečavanju takve pojave.

– Svako deseto dete je prevremeno rođeno, što predstavlja enormno opterećenje zdravstvenog sistema. Želimo i da se uvedu najnovije metode za nadzor stanja žene i fetusa prilikom porođaja. U skandinavskim zemljama se porođaji rade i u kućnim uslovima, a kod nas se o tome ne razmišlja – dodaje profesor dr Mirković.