/11 /11

Ovih dana ne moramo mnogo toga. Nisu nam važni politika, izbori, ni za koga navijamo. Ovih dana sedimo kod kuće. Sa decom u bliskom okruženju, koja su u stresnim situacijama zahtevnija prema roditeljima, to je izazov.

,,Kada će da odraste? Jedva čekam da poraste’’, čujem mnoge roditelje. Ne samo u doba koronavirusa.

Odrastanje i rastenje JESU dečije. Podele su odrasle.

Rast je promena visine, težine, oblika i proporcija tela u jednom periodu vremena. Odrastamo čitavog života.

Deca rastu dok spavaju, igraju se i uče. Deca rastu kada su srećna. A srećno dete je ZDRAVO dete. Najbržu rastu u prva tri meseca posle rođenja. Posle polaska u vrtić dete raste ravnomernije,  5 - 7 cm godišnje, i do puberteta naraste već 85% svoje visine. Roditelji nekad misle da će njihovo nisko dete izrasti u pubertetu, što nije tačno. Dete najviše naraste PRE puberteta.

Telesna visina zdrave dece sledi određenu krivu („kanal rasta“)  - to su tabele i grafikoni koje koriste lekari kao standard za poređenje visine i brzine rasta deteta u odnosu na ostalu decu. Konstruisala ih je Svetska zdravstvena organizacija na osnovu merenja velikog broja dece. Rast dece mere medicinske sestre u svim dečijim dispanzerima na sistematskim pregledima i to beleže u zdravstvene kartone. Bake i deke, mame i tate mere decu na vratima ili žirafama na zidu i pišu to u radosnice. Decu mere i komšije kada kažu: ,, Ala si narastao/narasla od zimus!’’ Visinu prate i sama deca dok rastu ,,...do stolice, do police, do telefona i dugačkih pantalona...’’  

Razlike u visini zdrave dece i vremenu početka puberteta uslovljeni su nasleđem. Visina je urođena osobina na koju utiču i mnogi faktori okoline. Koliko će dete biti visoko po završetku rasta naziva se očekivana ili CILJNA VISINA.

Deca rastu od Vrbice do Božića, od vaspitača do učitelja, od razrednog starešine do mature, deca rastu brže u proleće i leti. Zato je potrebno da vreme između dva merenja bude najmanje šest meseci. Ako ne morate detetu da kupite novu jaknu i cipele svake godine (pod uslovom da prethodno niste kupili dva broja veće), ako je vaše dete upadljivo niže od vršnjaka i ako je rođeno lako i/ili kratko, a to ne nadoknadi do 2. rođendana odvedite ga kod lekara.

Zaostajanje u rastu može da se ispolji u bilo kom uzrastu, a uzroci su brojni.

Najveći broj niske dece su zdrava i rastu u skladu sa visinom i obrascem rasta svojih roditelja. Tada objašnjenje detetu i roditeljima otklanja strah i zabrinutost.

Kod neke dece, nizak rast posledica je ozbiljnih poremećaja (neadekvatna ishrana, bolesti creva, pluća i bubrega, preosetljivost na gluten, smanjena funkcija štitaste žlezde, nedostatak hormona rasta, genetske i druge bolesti). Tada je značaj ranog otkrivanja i lečenja još veći, jer ishod zavisi od vremena početka lečenja.

Nedostatak hormona rasta najčešći je uzrok patološki niskog rasta. Lečenje se sprovodi nadoknadom hormona rasta. Danas je terapija u Srbiji dostupna i besplatna za svu decu, ali je VAŽNO da lečenje počne što pre, a obavezno pre puberteta.

Dragi roditelji, ne bojte se hormona! Oni služe da se od ljubavi rodi dete i da srećno dete poraste do zdravog odraslog.

Zato, hajdete sada, dok su vam tu, pred očima, pogledajte ih i izmerite! Podsetite se svih rođendana i radosnica. Ako vam se samo nešto učini - NE OSTANITE KOD KUĆE! Odvedite dete kod lekara i proverite. U danima kada ne moramo mnogo toga, jedno moramo uvek – da budemo roditelji i omogućimo detetu da poraste do poslednjeg milimetra.

Dr Slavica Dautović, pedijatar endokrinolog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, Novi Sad