Prsti su jedno od najkorisnijih vizualnih pomoćnih sredstava, a područje mozga koje upravlja prstima mnogo se koristi i u odraslom dobu. Foto: Freepik.com

/11 /11

Gotovo sva deca se pri računanju služe prstima. Kako postaju veća, a matematički problemi sve složeniji, često im se govori da ne računaju pomoću prstiju jer se misli da je to manje inteligentan način razmišljanja.

Ipak, učitelji, roditelji i drugi učenici koji negoduju kada se neko dete pri računanju služi prstima, oduzimaju im odličnu priliku za jačanje povezanosti među neuronima.

PROČITAJ JOŠ: Da li je vaše dete nadareno i kako da to kod njega sačuvate?

Profesor sa Stanforda Jo Boaler na web-stranici „The Atlantic“ piše o neurološkim koristima upotrebe prstiju pri računanju i tvrdi da takav način računanja može pomoći naprednijem razmišljanju na višim matematičkim nivoima.

Braneći učenicima korišćenje prstiju dok računaju moglo bi, prema novim istraživanjima mozga, biti slično zaustavljanju njihovog matematičkog razvoja. Prsti su jedno od najkorisnijih vizualnih pomoćnih sredstava, a područje mozga koje upravlja prstima mnogo se koristi i u odraslom dobu. Potreba za percepcijom putem prstiju kao i važnost takve percepcije mogle bi čak biti i razlog zašto pijanisti i ostali muzičari bolje razumeju matematiku od osoba koje ne sviraju nikakav instrument.

Boalerova je razvila istraživanje i nastavne planove kako bi podržala ovaj način izučavanja matematike, primenom vizualnog razmišljanja, računanja i naprednog razmišljanja. Njen program, YouCubed, na Univerzitetu u Standfordu, pomaže učenicima i nastavnicima da probiju blokade u učenju matematike. Strah od matematike, kako je dokazano, predstavlja prepreku u učenju matematike. Upozoravajući na tu problematiku i promišljajući o novim načinima podučavanja matematike, Boalerova utire šire puteve učenicima, ali i odraslima, za razvoj ljubavi prema matematici.

PROČITAJ JOŠ: Da li su osnovci "zavisni" od privatnih časova?

Nije čudno što učenici tako često misle da je matematika nedostižna i nezanimljiva kada se obično samo gurnu u svet apstraknosti i brojeva u učionicama. Od njih se traži da napamet uče matematičke činjenice, da prelaze stranice i stranice radnih listova punih brojeva, a sve to uz vrlo malo vizualnog angažmana i kreativne prezentacije matematike, za šta su često krivi nastavni propisi i loši planovi. Zajednički standardi za osmi razred više pažnje poklanjaju vizualnom radu nego brojni drugi setovi učenja. Njihov srednjoškolski sadržaj ipak obavezuje nastavnike na računar i apstraktno razmišljanje. A tamo gde ti standardi i podstiču vizualan rad, on se obično podstiče kao uvod u razvoj apstraktnih ideja, a ne kao alat za uočavanje i proširivanje matematičkih ideja, kao i za jačanje važnih neuralnih povezivanja.

Izvor: Harfa/KQED