Zbog tempa života i prezaposlenosti roditelja, ovakvi trenuci nisu česti, pa su zato dragoceni. Foto: Freepik

/11 /11

-Deca vole slavlja zbog posebne atmosfere. Uživaju u porodičnim okupljanjima, zajedništvu i deljenju. Važno im je da znaju da nisu sami, već da negde pripadaju. Zbog tempa života i prezaposlenosti roditelja, ovakvi trenuci nisu česti, pa su zato dragoceni - kaže za Blic psiholog Aleksandra Jovanović Mađar.

Osećaj ostaje za ceo život

Deca koja odrastaju izvan porodice teško podnose praznike, ne vole ih jer nisu u svojoj kući, sa svojima. Praznicima se ne raduju ni odrasli koji žive sami, upravo zbog toga što nemaju osećaj pripadnosti.

Sagovornica Blica ukazuje da se novogodišnjim i božićnim praznicima najviše raduju deca od dve do šest godina, jer je za taj uzrast karakteristično takozvano magijsko mišljenje.

- Oni zaista veruju u postojanje Deda Mraza i Božić Bate i to toliko snažno da su u stanju da stvore sliku, lica i glasove tih bića. Doživljavaju ih kao stvarne, pa odrasli ne treba da im ruše tu iluziju i da im uskraćuju pravo na čaroliju. Slike, osećaj zadovoljstva i sreće vezane za Božić i slavlja iz detinjstva ostaju trajno urezani u sećanju čoveka - kaže ona.

Mir miliji od poklona

Proslavljanje praznika važno je i za negovanje porodične tradicije i usađivanja vrednosti determinisanih tradicijom.

Ukoliko se s tim vrednostima deca upoznaju u najmlađem, predškolskom uzrastu, velika je verovatnoća da će dete, kad odraste, nastaviti da poštuje porodičnu tradiciju i da će je preneti i na svoje potomke.

Božić je važan i zbog opšteprihvaćenog pravila da tog dana nema svađe među ljudima, da se treba miriti, opraštati i težiti slozi.

To deci, kaže Aleksandra Jovanović Mađar, znači mnogo više od poklona koje će dobiti ili obilja hrane na trpezi.

-Naravno da vole i poklone, ali s njima ne treba preterivati jer poklanjanje onda gubi smisao. Najvažnije je pokloniti im nešto što zaista vole.

Izvor: Blic