/11 /11

 Voleli smo ih mi, vole ih i naša deca, a sigurno će ih sutradan voleti i njihova deca. To je klasična igra koja nikada neće izaći iz mode, jer svako dete voli da se igra skrivalica, najpre sa svojim roditeljima, a kada poraste i sa svojim drugarima, braćom i sestrama. Zašto je to tako, saznajte u tekstu koji sledi.

I sasvim male bebe vole žmurke

Ova igra je tako jednostavna, ali donosi veliku radost detetu. U trenutku kada se pogledi roditelja i deteta sretnu, malo dete oseća neopisivu radost. Za dete, to je kao neizogovorena poruka roditeljima: “srećan sam što postojiš i što si tu pokraj mene”.

Pored toga, za žmurke nije vam potreban nikakav rekvizit, niti skupe igračke da bi se dete zabavilo, već se ono raduje svojoj umešnosti i spretnosti, zavisno od uzrasta. Čak i sasvim male bebe odmah prihvataju igru skrivalica i ne kriju svoje zadovoljstvo dok igra traje.

Igra najčešće počinje slučajno. Mama ili tata se sagnu da dohvate nešto pored bebinog kreveta, a kada se podignu, pogledi im se sretnu. Ili slažu peškire i u jednom trenutku kada presaviju peškir i beba iznenada ugleda njihovo lice, nastaje velika radost kod nje.

U početku, aktivni učesnici igre su samo roditelji, dok beba posmatrajući njih uživa iz svog kreveca. Kada se sakrijemo od nje, beba raširi oči i svu svoju pažnju usmeri na pronalaženje „nevaljalog“ roditelja koji se negde sakrio. Potom glasnim smehom pozdravlja njihovo pojavljivanje.

Kada bebe shvataju da su žmurke igra?

Već na uzrastu od devet meseci bebe su potpuno svesne da je u pitanju igra. Žmurke se tada još uvek vezuju za mesto. Nije potrebno da roditelj ode od bebe kako bi se sakrio, već je dovoljno da sakrije svoj pogled iza peškira, marame, knjige, novina… Beba će svaki put, bez izuzetka zabrinuto pratiti pogledom šta se dešava i gde su to nestali mama ili tata, a oduševljenje nastaje svaki put kada se lik roditelja pojavi pred njom.

Sa druge strane, i beba voli da se skriva. Pri tome veruje da ukoliko ona ne vidi nas ne možemo ni mi da vidimo nju. Zato svaka beba ima sklonost da navlači kapu na oči, jorgan ili ćebe preko glave, daje nam signale da je nestala i da je potrebno da se uključimo u igru i da je pronađemo. Jednostavnije rečeno, beba se tada „isčikava“ sa nama, kao da nam govori: „pronađi me, čik ako možeš“.

Žmurke postaju još interesantnije nakon što dete prohoda

Kako dete raste, tako postaje sve maštovitije dok igra žmurke. Nakon što prohoda, beba počinje i sama da traži razna mesta kako bi se sakrila od roditelja i započela igru. U početku, jednogodišnjaci se uvek skrivaju na isto mesto i još uvek ne razumeju da je potrebno da sakriju svaki deo svoga tela. Kada se sakrije iza vrata, beba se okreće licem prema zidu da ona ne bi videla nas, a postepeno počinje da shvata da je moguće da nas vidi a da mi ne vidimo nju.

Na tom uzrastu beba nema baš puno strpljenja, i ne može da ostane predugo mirna na mestu na kome se sakrila. Njen glavni cilj nije da se dobro sakrije i da se mi pomučimo da je pronađemo, već da je što pre pronađemo, jer je susret taj koji u stvari izaziva radost.

Čak i ako vidite dete, pravite se da ga niste primetili i napravite nekoliko krugova po sobi dozivajući dete: „Bebo, gde si se sakrila“? Pretražite nekoliko pogrešnih mesta i pravite se da počinjete da brinete jer ne možete da je pronađete. To će bebu još više uzbuditi i njena rekacija biće još veselija u trenutku kada je pronađete.

Sklonište od roditelja

Novu fazu predstavlja trenutak kada beba, čiji je hod još uvek nesiguran, pokušava da pronađe nas. Kada se sakrijemo, potrebno je da se obavezno oglasimo nekoliko puta, kako bi beba mogla da se lakše orijentiše. Po bebinoj nesigurnosti se jasno vidi da je ova igra za nju zapravo ozbiljna stvar, jer se suočava sa situacijuom da ostane sama pošto su se roditelji sakrili od nje i ostavili je.

Nikada nemojte da iskačete naglo pred bebu, jer je možete jako uplašiti, pa će beba početi da plače. Samo starija deca vole kada ih uplašite.

Nakon što dete napuni dve godine, ono će početi da smišlja nove varijacije igre. Dvogodišnjaci vole da se skrivaju ispod pokrivača, a posebno da prave svoje sklonište od jastuka i stolica. Međutim, sada im već najviše prija društvo braće, sestara i vršnjaka. Na ovom uzrastu deca su daleko samouverenija kada su sama i na razne načine testiraju svoju snalažljivost bez roditeljske pomoći. U svojim skloništima dvogodišnjaci drže omiljene igračke i knjige, a roditelji mogu da pristupe skloništu jedino ako ih mališani pozovu u goste.

Zašto je važno da sa bebom igrate žmurke?

Prema mišljenju stručnjaka, svaki oblik igre žmurke je odlična prilika da beba nauči kako da se ponaša kada je razdvojena od roditelja. Tokom igre mališani mogu da vežbaju svoje samostalno delovanje u raznim situacijama koje će se sasvim izvesno desiti u nekom periodu njihovog odrastanja.

Osim toga, za dete ne postoji veća nagrada od zajedničke igre sa roditeljima. Zajednička igra i smeh spajaju decu i roditelje, dete tada najjasnije oseća roditeljsku ljubav i prihvaćenost. Zato dragi roditelji, ne budite lenji, već iskoristite svaku pogodinu priliku da sa svojim mališanima odigrate „jednu partiju“ žmurki.

Izvor: mojedete