Niko ne zaslužuje da živi u kući punoj ljutnje – ni oni, ni ja. Foto: Freepik.com

/11 /11

Diši… Govoriš sebi. Diši…

Zatim, spremaš večeru, već ljuta i svesna da će prigovarati oko jela. A onda pogodak u leđa metkićem iz igračke puške.

Tu eksplodiraš. Baciš varjaču u sudoperu, otmeš pušku sinu iz ruku, a varnice lete iz očiju.

Onda gledaš njegova spuštena ramena i kako se odmiče, pitajući se zašto se MAMA ponekad ne zabavlja.

Sećam se tokom odrastanja da sam gledala moju mamu kako ključa. Duvala je i puhala je od frustracije jer nikada sve nije bilo gotovo – ona nikada nije bila gotova. I onda bi na kraju pukla. Zbog hrpe prljavog veša, ili večere koju nismo hteli da jedemo. Mislila sam : U čemu je bio toliki problem? Nisam razumela zašto je toliki problem da li su kreveti namešteni pre nego da izađemo iz kuće, ili da li je kuhinja čista. Ali sada to savršeno razumem.

Da li ste se ikada pitali zašto su mame toliko ljute? Zašto tata stigne nakon radnog dana i bude veseo i zabavan, bacaka ih u vazduh, a sve o čemu ti razmišljaš je Ne razbuđuj ih! Uskoro je vreme za spavanje! Zašto nam toliko smeta što, uživaju u detinjstvu, igraju se, golicaju, ali niko nikada ne okači jaknu na mesto, ili stavi obuću u cipelarnik?

PROČITAJ JOŠ: Čega se majke najviše plaše? I to, onako, baš baš

To su sitni prestupi - mali trenuci tokom dana koji počinju da deluju kao napad, uvred čak i oni se nagomilavaju dok vulkan ne eksplodira. Znam zašto je moja mama gubila strpljenje, s vremena na vreme, jer se sada i meni dešava.

Zašto smo toliko ljute? 

Pa, evo istine: ta emocija dolazi jer smo povređene.

Da li ste znali to o ljutnji? Da je zapravo znak nečeg drugog? Prema istraživanjima ljutnja gotovo nikada nije primarna emocija. Često su drugi osećaji u pozadini, između ostalih – osećaj zanemarenosti, nebitnosti, manje vrednosti i nemoći.

Da li to ima smisla? Da zato što se osećamo necenjeno, zanemareno, i  iskreno ponekad nevidljivo, i zato završimo bljujući vatru na naše voljene.

Trudim se svaki dan da kuća bude donekle reprezentativna, kuvam zdrave obroke, perem, sušim i peglam odeću svih nas, čistim toalet, slažem i usisavam. Podsećam ih da urade zadatke, okupaju se i da dele međusobno...

I onda kada ljudi koje volim, ljudi za koje radim sve ovo, uđu u kuću i pobacaju sve na ulaz, kojekuda i ništa ne sklone na odgovarajuće mesto ili odu iz kuhinje ostavivši nered koji ja trebam da raščistim nakon što sam odlepila spremajući jelo koje im je “grozno”, ili ostave hrpu prljave odeće i omote od čokoladica svuda po sobi, naravno da sam ljuta! Ali istina je da osećam i niz drugih stvari.

A onda dolazi sledeći deo, najbitniji deo - Ne želim da eksplodram ništa više nego što oni žele da se to desi. Dakle, koliko je na njima da učestvuju, toliko je na meni da razgovaram sa njima o tome šta želim, šta su moje potrebe, da se ne bih osećala podcenjeno u vlastitoj kući. Odnosno , ne mogu da očekujem da će mi čitati misli, pa da zbog toga postanem pasivno agresivna.

PROČITAJ JOŠ: Rečenice koje izgovaraju samo mame u Srbiji

Jer niko ne zaslužuje da živi u kući punoj ljutnje – ni oni, ni ja.

Kada osetim da mi se ljutnja penje uz zglobove, moram da prokljuvim uzrok. Jer ako to ne uradim i ljutnja mi dopre do ramena a vilica počne da mi se grči - tada je već kasno.

Tada moram da porazgovaram sa sobom. Bar jedna moja potreba nije zadovoljena. Ponekad ne postoji ništa što neko može da uradi – postoje trenuci u životu kada mi je muž pretrpan poslom ili su deca bolesna i tada nosim teret. To su trenuci koji se moraju pregurati.

Međutim, češće se dešava da mogu nešto mogu da uradim po pitanju moje ljutnje. Šetnja, odlazak u sobu gde dobro udahnem i razmislim o tome šta se dešava. Tražim uzrok problema – Da li sam iscrpljena? Da li sam pretrpana poslom? Da li imam previše obaveza? Da li deca zanemaruju svoje obaveze? Na taj način otkrivam šta me ljuti, i koje je najbolje rešenje.

Ovo nije zagarantovana metoda prevencije ispada ljutnnje i besa. Ako priznamo da svi ponekad imamo baš loše dane, biće nam oprošteno. Ali ako primetite da ste često frustrirani, ljutnja koja konstantno tinja a zbog koje počnete bljuvati vatru, jer ste pronašli čarapu na kauču u dnevnoj sobi ili zato što deca nisu stavila suđe u mašinu kao što ste rekli – možda će pomoći da se distancirate i razmislite o tome šta se zapravo događa. Ukoliko uspete da procenite inicijalno osećanje koje dovodi do ovakvih ispada (nezadovoljstvo, zanemarenost, necenjenje..)  ili da vam je neophodan odmor ili da precrtate obavezu, ili dve iz kalendara – uspećete da razgovarate sa porodicom o tome kako se osećate i zbog čega se tako osećate.

PROČITAJ JOŠ: Kad imaš decu a bolestan si, stisneš zube...

Znate da biste uskočili i brinuli o deci ili mužu da su oni u pitanju. Uverili biste ih da su cenjeni, bitni i vredni. Pa šta je onda sa vama?

Zar vi ne zaslužujete isto?

Odabrala i priredila Ringeraja.rs

Izvor: scarrymommy