/11 /11

 
Datum: 18.03.2011.
 

Tip porođaja: prirodni porođaj
 
Broj dana u porodilištu: 3

Porodilište: GAK Novi Sad, Betanija

Moja prica je malo drugačija...

Termin mi je bio 15.03.2011. međutim, mom bebanu se nigde nije žurilo. Prenela sam dva dana i uputila se u Betaniju na pregled pa da mi tamo kažu šta mi je činiti. Iskrena da budem, zahvaljujući tome što mi je sestra održavala obe trudnoće u Betaniji, po tri meseca, znamo skoro sve lekare tamo, zato smo i kontaktirali jednog od njih, da me pregleda i kaže svoje mišljenje, pošto me moj doktor nije pregledao od 35. nedelje.

Nakon pregleda ustanovljeno je da je bebina glavica smeštena iznad porođajnog kanala, tj. nije se spustila na svoje mesto, a težina bebe je procenjena na 4400g, te zbog svega navedenog, mene doca vrati kući, ali da sutra dođem sa torbom na patologiju, onda će me primiti, pa će tada odlučiti "šta će sa mnom", mada mi najverovatnije ne gine carski rez. Znači bebi je data fora da se namesti kako treba u roku od tih 24h. Nisam baš bila presrećna idejom o CR, s obzirom da mi se beba lepo okrenula još tamo negde u 6. mesecu trudnoće i ja se lepo pripremam na prirodni porođaj. Nisam od onih trudnica koje su se plašile, jer da se razumemo, kako da se plašim nečeg što mi je apsolutno strano!? Ne znam kako boli, ne mogu ni da zamislim kako izgleda, znači totalna nepoznanica, pa kako onda da se bojim. Sve u svemu, šta je tu je, sredila sam se i ujutro uputila u Betaniju. Celi dan su me vodili na razgovore sa anesteziologom, internistom, kardiologom... papirologija je sređena, ostaje samo da me sutradan u 8h porode carskim rezom, treća sam na programu.

Jutro, 05h, sestra ulazi u sobu, budi me da mi se uradi klizma. Nakon tog nemilog događaja, negde oko 05:40h mene uhvati bol u stomaku. Od osmog meseca sam imala porođajne kontrakcije, tj. one nalik na menstrualne bolove. Takve sam očekivala i za porođaj, međutim... mene boli kao da mi neko vuče matericu napolje, kao neki pritisak. Naravno, ja sam pomislila da je to posledica klizme. Kad ono... opet bol posle 5 min. Sad sam se već zapitala!? I tako ponovo na 5 minuta, a traje oko pola minute do minut. Pita mene "cimerka" da li me i leđa bole? Ja kažem ne, samo stomak i ona mi naravno objasni kako to nema veze sa porođajem. Međutim, ne treba niko ništa da vam kaže, vi jednostavno znate! I tako je meni krenuo prirodni porođaj, a ja ne znam šta da radim, jer samo što nisu došli po mene da me vode na pripremu za carski.

Odem ja u kupatilo i primetim kap krvi na gaćicama i skontam da je to garant sluzni čep. Brže bolje se odgegam do sestre i kažem joj kako mislim da mi je krenuo prirodni porođaj, na šta će ona da se ne brinem, uskoro dolaze po mene i idem na carski! Alo bre, mislim se, kakav carski ako je sve krenulo prirodno. Ništa, ja sam tako trpela bolove, koji su po meni bili skroz podnošljivi, ali svakom je prag bola drugačiji.... Da bih se na kraju obratila drugoj sestri i pitala je da li neko može da dođe da me pregleda, pre nego što me odvedu u salu. Rečeno mi je da će po mene doći da me vode na carski oko 7h, ali 7h je već prošlo, po mene niko ne dolazi, a meni frka, ne želim na carski ako ne moram. Prikače one mene na CTG, u toku kojeg sam imala baš dve jače kontrakcije, kad je isteklo 10 minuta, skinu me sa aparata i pošalju nazad u sobu. Kasnije mi kažu da su zabeležene kontrakcije, ali da to nije ništa poslebno! Hahaha živo me je zanimalo kako izgleda kad su kontrakcije "posebne" ako ove moje nisu ništa.

Sve u svemu, u to dolazi i moj dr, sav besan nije mu jasno šta sad ja hoću! Zamolim ga da me pregleda i objasnim, da ako se bebina glavica spustila u porođajni kanal i ako sam se otvorila, ja želim na prirodni porođaj, a ne na carski. Postavili me na sto, a ja čekam presudu kao na strašnom sudu, jer me svi ubeđuju kako meni nije ništa, da to nisu kontrakcije, ispadoh luda i kilava. Kad ono, svima u inat ;) otvorena 5-6 prstiju, glavica u kanalu, porođaj u toku! Jeeeeee! Sa osmeom na licu skupljam svoje stvari i odlazim u porođajni blok, a sestrice me prate, takođe osmehujući se, jer nisu mogle da veruju u takav preokret. Stigla sam u porođajni blok, i dok sam čekala da me prime, sestra koja je išla sa mnom kaže "Da vidiš kako izgleda žena otvorena sa 6 prstiju"? Ja se našla u čudu i naravno pitam kako? Kaže "Pa ti se smeješ" :) Naravno da se smejem, uskoro ću upoznati svoje čedo!!!

Dvadesetak minuta od prvog pregleda je prošlo, sad me opet pregledaju u predporođajnoj sobi ili na mekom stolu i u stanove da sam otvorena već 8-9 prstiju! Ja oduševljena! Mada, svi oko mene nešto čudni i ne žele baš da imaju posla sa mnom, pošto sam ja ipak predodređena za carski, niko ne želi probleme. Zato sledi pitanje da li ću da potpišem saglasnost da se porodim prirodnim putem, na svoju odgovornost! Naravno da potpisujem i time im dajem dozvolu da mi buše vodenjak. Onda slede pravi bolovi! U 8:11h mi je probušen vodenjak, kontrakcije kreću na 2 ili 3 minute i traju po minut, ali te pauze nisu bez bola, on i dalje drži samo malo slabije. Bol se ne može opisati, niti porediti sa bilo kojim drugim. Meni su krenuli i nagoni na povraćanje, pa sam u celoj toj muci, povraćala žuč. Kad je to prošlo, ćutim i trpim i čekam famozni osećaj kao da ću da kakim. Tako su svi opisali početak porođaja, tj. napone, a meni taj osećaj nikako da dođe. Kad sam pomislila da više ne mogu, da ću od sledeće kontrakcije umreti, ja sam rešila da se napnem (kao da kakim), pa šta bude da bude.

Taman kad sam se napela, meni je opet krenuo i nagon na povraćanje, ali ovaj put više nema ničega, čak ni žuči, ali mi je to napinjanje pomoglo da pokrenem porođaj. Kako sam se napela tako sam osetila peckanje međice i skontam da je glavica krenula napolje! Vičem "ja se porađam", a oni u fazonu "aha, da". Kad me je babica konačno pogledala, kreće frka i panika i kažu mi da ustanem da bi otišla u porođajnu salu. Hahahahaha mislim se da li ste vi normalni, pa ja se porađam ko će sad da se šeta. Uspela sam nekako, ne znam ni sama odakle mi snage, sama sam naskočila i na onaj tvrdi krevet, smestila noge i počela da slušam babicu šta mi priča. Mislim da vam je to jako bitno, dokle god slušate šta vam babica kaže sve će biti u redu! Ako kaže diši, ti dišeš, kad kaže guraj, napinji se iz sve snage.

Sve to napinjanje i disanje trajalo je jako kratko, a još je mojoj bebi bila obmotana pupčana vrpca oko glavice, pa su je odmotavali. Zadnje napinjanje i neverovatni osećaj olakšanja! Moja beba je napolju :) Veliki dečko, 4260g, 52cm, obim glave 35cm :) a ja nigde pukla, nigde sečena!!! Čestitaju mi i daju bebu na grudi, a ja ne znam šta me je snašlo :) Jedino što vidim da ima moj nos i tatine ručice i ne mogu da opišem osećaj radosti, olakšanja, straha, sete, ljubavi... gomila isprepletenih osećanja, svojstveno valjda samo majkama! I istina je ono što kažu "Ni jačeg bola, ni brže zaboravljenog". Porodila sam se u 09:25h, pa računajte - svakoj ženi bi poželela tako lak i brz porođaj!!! Nakon dva sata vas smeste u sobu, a ja sam posle sat vremena ustala da piškim, pošto nisam imala vrtoglavicu, odmah sam otišla da se istuširam i onda sam stajala pored svoje bebe koja se grejala ispod lampe :) Osećala sam se divno i lako, a porođaj kao da je bio pre par meseci!

Pozdrav dragim trudnicama-budućim mamama, želim vam porođaj kao moj i da uživate u svojim bebama!!!