/11 /11

Muškarce uglavnom bije loš glas kad je reč o roditeljstvu. Vekovima su vaspitavani da je njihova biološka uloga da se staraju o porodici, a ne da ravnopravno učestvuju u odgajanju deteta. Nekoliko skorašnjih ispitivanja bacilo je na ovo senku sumnje, otkrivši da se i kod muškarca odigravaju biološke promene kad dobije dete i te ga promene mogu učiniti srećnijim, angažovanijim ocem – ako se ne bori protiv toga.

Osim što je ispitivala kako rođenje deteta menja mozak majke, Rut Feldman je i kod muškaraca merila nivo prolaktina pred sam kraj trudnoće njihove partnerke. Iako je ovaj hormon pre svega poznat po tome što pokreće dojenje, ona je utvrdila da s približavanjem porođaja njegov nivo raste i kod muškaraca. Osim toga, posle porođaja muškarci s višim nivoom prolaktina reagovali su spremnije i pažljivije na plač novorođenčeta.

U drugom ispitivanju Rut Feldman je merila nivo prolaktina kod četrdeset tri tate koji su imali samo jedno dete mlađe od šest meseci. Utvrdila je da su se muškarci s najviše prolaktina više angažovali oko deteta, podsticali ga da istražuje okolinu i igra se novim igračkama. I kod muškaraca je skakao nivo ovog hormona čim bi čuli svoju bebu da plače.

Međutim, lučenje prolaktina nije jedina hormonalna novost kod novopečenih očeva. Tatama opada i nivo testosterona, zbog čega su manje agresivni i svesniji potreba članova svoje porodice. Barem jedno ispitivanje dokazalo je da muškarci s više testosterona poklanjaju svojoj deci manje pažnje dok je drugo ispitivanje otkrilo da očevi s manje testosterona pokazuju više razumevanja za dete i spremnije reaguju na njegov plač. Zbog manjka testosterona možda neće pokušavati da potraže seksualno zadovoljstvo sa strane dok im je žena toliko zaokupljena dojenjem da ne stiže da odgovori na njihove prohteve.

Očevima koji iščekuju prinovu tri nedelje pred termin raste nivo hormona stresa kortizola, a novopečenim tatama posle porođaja neretko skače nivo ženskog hormona estrogena. Ispitivanja na životinjama pokazuju da mužjaci tad ispoljavaju brižnost.

I, konačno, Feldmanova je otkrila da novim tatama raste i nivo „hormona milovanja“ oksitocina, što se takođe povezuje s očinskim ponašanjem. Tate s više oksitocina češće se igraju s bebom i čini se da je kod njih vezanost za dete jača nego kod muškaraca koji imaju manje ovog hormona.

Dok je kod žena nivo oksitocina automatski povišen čitavu trudnoću i dokle god doje dete, kod muškaraca je proizvodnja oksitocina mnogo više uslovljena njihovim ponašanjem. U drugom istraživanju Feldmanova je utvrdila da se nivo oksitocina kod očeva podiže kad se igraju s decom i angažuju oko njih. Drugim rečima, kad je posredi roditeljsko staranje, muškarci žanju ono što poseju. Što se otac više bavi svojom decom, to će njegov očinski instinkt jačati, čineći ga srećnijim, toplijim ocem.