Pre odprilike 20god. razboli se moja sestra bliznakinja.Problemi sa bubrezima i mora na dijalizu. God.92 rat u Bosni , Nema novaca ni za lekove borba za zivot u svakom smislu.. .Iako hvala Bogu u nasem gradu nismo oset_ili strahote rata , osecala se neimastina i golo prezivljavanje.Za sebe bi i uspela nekako da se snadjem ali nema dovoljno za obadve.Shvatila sam jako brzo da moram da preuzmem sve na sebe i da od mene zavisi kako cemo dalje.Uhvatila sam "zadnji voz" i dosla u Austriju da radim kod poznanika iz naseg grada kao dadilja.Iznajmila sam joj stan da bude sto blize bolnice i pocela da saljem novac za stan i zivot.O tome kolilo tesko mi je pao odlazak i kako mi je bilo u tudjem svetu bez igde ikoga , koliko sam radila da bih sve to idrzala nije tako vazno. Vazno je moje obecanje koje sam joj tada dala," Da sve dok sam ja zdrava i mogu da radim njoj nista nece hvaliti. I da cu joj sto pre bude moguce dati bubreg da i ona bude zdrava". 94god. odlazimo za Begrad radi transplantacije, odbivaju me jer sam premlada 22god.. Tek tada nastaje  nas pakao, razocarenje i muke koje su trajale 20god.Kratko posle toga pogorsava se njeno zdrastveno stanje i postavlja se pitanje da li ce ikada vise biti u stanju da izdrzi transplataciju.Ali mi ne odustajemo , nadamo se i verujemo da cemo uspeti.Dok su SVI, braca,sestre ima nas 4 sestre i dva brata ( osim roditeljai doktora)govorili da je to gubljenje vremena za mene , da ja trebam da zivim "svoj zivot" da je to njena sudbina i sl. Da ja tu nista ne mogu.Ja sam uporno govoril sva dok postoi i najmanja nada necu odustati i necu je prepustiti sudbini.Sudbina dolazi posle mene kad ja nemogu vise nista da uradim.Najlakse je reci "pa to je sudbina" A ustvari je ona cesto u nasim rukama.Tako smo se nas dve nasle same u toj prici. To je bila samo moja briga i "samo" moja sestra.Svi su ziveli "svoje zivote" udavali se ,zenili se ,dobivali decu. Sve normalno a ja sam zivela za "moju sestru".Cak mi je i moja udaja tesko pala jer sam se plasila za nju da ne poklekne duhom. Da ce se" uplsiti" da cu i ja kao i "ostali"gledati "SVOJ ZIVOT" i ona ce ostati po strani. Tako da sam nazalost i bila u pravu .Kad sam rekla da se udajem to se i desilo njeno zdrastveno stanje se naglo pogorsalo.Uhvati me i danas tuga kad gledam slike sa mog vencanja , ona je izgledala kao zivi les. Ubrzo sam shvatila sta se s njom dogadja i rekla sam joj da nema ceka da se plasi da ce mi ona uvek biti na prvom mestu , to sto se udajem ne menja ono sto sam joj obecala.Priznala mi je da se uplasila da ce me udaja promeniti tj udaljiti od nje.Polako se posle tog "obecanja" vratila u normalu i rekla mi da je tog trenutka shvatila da cu uvek za nju biti tu i da mi 100% veruje.  Ja sam se 2000 udala , na moju srecu za divnog coveka koi je moja najveca podrzka i neznam da li bi bez njega sve to izdrzala.Nikad nije postavljao pitanja "pa dokle jos" i sl Podrzavao me je u svemu . Uvek je govorio "divim ti se koliko ti je srce, zbog toga sam ponosan na tebe" Nazalos nisam uspevala da osanem u DS. Ali nisam se puno ni cudila , s obzirom na stanje u kome sam bila sve te godine. Svakodnevno briga, kako je , dokle ce, hocemo li  uspeti , kolilo moze jos da izdrzi. Bilo je uzasno.A da budem na trudnickom nebi izdrzala finasijski . Morala bi da biram izmedju sestre i deteta,  Radovati se novom zivotu a znajuci da sam jedan "izdala" neznam da li bi to izdrzala.Kako to da opisem,zdrav si, slobodan a nemozes da zivis svoj zivot onako kako bi ti najradije ziveo ,jer ce "neko drugi" da pati zbog toga.... Sta mi je ostalo: cekas nesto a neznas da li ce ikada biti a zivis u uverenju da nije uzalu i da ce biti. A nesmem ni da pomislim "sta ako nisam u pravu"...Tako da je  sam Bog odredjivao put i to kako treba biti. Sada kad sve to gledam unazad , sve je to imalo smisla i nije bilo bez razloga.  Par puta je bila u komi, mislili smo to je to a svaki put je uspela da se izvuce da su se i sami doktori pitali odakle joj tolika snaga i volja za zivotom.Tako nesto mnogi ne prezive. I svaki put kad se probudi prvo sto kaze je moje ime . I prica da me je videla na kraju nekog tunela kako stoim tuzna i to joj je dalo sanagu da se probudi , da zivi zbog mene , jer zna koliko bi mi nedostajala.Obadve smo bile skoro na kraju sa snagom i onda se desi neko cudo,koje i danas dan prepricavamo. Ja sam jedan dan dosla na posao i rekla mojoj koleginici. Nocas sam pricala sa Bogom. Rekla sam mu da mi je dao previse tezak krst koi ja vise ne mogu da nosim, da sam spremna da prihvatim njegov SUD neka donese odluku ,ja vise nemam snage......   Nakon 3 dana zove me sestra ,( bila je na VMA na kontroli ) da pod hitno dolazim kod nje je sve u redu i imamo termin za transplantaciju.( da ne pisem o tom osecaju)Stizem na VMA doktor nam govori "jako rizicna transp. radi se o glavi".Mi smo pristale sve il nista. Kad je sve proslo hirurg je dosao kod nas i rekao da do tada nije imao laksu trans.i da je odmah video da ce SVE biti u redu. I hvala Bogu bio je u pravu.Bilo je to 23.02.2010 , Dolazilaje i TV snimali su razgovor sa sestrom to je i za VMA bio velik trenutak. Transplatir. osoba nakon 20 god. dijalize. Dosli su i kod mene ja nisam bila u stanju da bilo sta kazem. Hteli su da u 3min kazem kako se osecam. U 3min  da stanu 20god zivota, stalnog padanja i ustajanja i onda kad ostanes sasvim sam , kad skoro svi dignu ruke a ti i dalje verujes i kako se posle toga osecam...  3 meseca kasnije sestra se udala i sada ja konacno zdrava a ja sam najsretnija oboba na svetu. Ispunila sam "moje obecanje" Pre par meseci na kratko sam imala osecaj da je i mene Bog pogledao ali nazalost u 7 nedelji sam izgubila , (spontani)ali nisam ljuta verujem da "on"zna razlog zasto je moralo tako biti. I nadam se da ce mi dati "drugu sansu" u LE da ce tu biti uz mene. Kao i SVE ovo do sada NISTA SE NE DOGADJA BEZ RAZLOGA.Zato zelim da kazem , nikad ne treba odustati, verovati u sebe, i u svoje snove jer tu ne postoje GRANICE , SVE JE MOGUCE Ovo je samo deo moje price koju uvek zavrsim istom recenicom NIKAD se nisam pokajala , uradila bi to ponovo. Samo se nadam da moja braca i sestre NEBI URADILI TO ISTO PNOVO. Verujem da nikad nisu shvatili koliko mi je hvalila njihova podrzka i koliko mi je bilo tesko. 

Svaki  dan,sat  ,minut,svaki  san  vodi  ka  istom  i  pomislim  da  sam  poludela  od  ovolike  zelje,ovoliko  mastanja  i  nadanja o  danu  kad cu  saznati  da  sam  trudna.  ne  samo  to nego  prvi  UZ    kad  budemo  videli  samo  malu  mrvicu,pa  zatim otkucaje  srca te   nase male  mrvice  nase  srecice.Zamisljam svaki  susret  sa  bebicom  na  UZ i  to  sve  uz beskrajni  strah  i  srecu da  sve  prodje  kako  treba,pa  onda  porodjaj  i  upoznavanje  sa  nasim  zlatom,a  onda  se  trgnem  iz tog nekog  nestvarnog  sveta i  obuzme  me  toliko  velika tuga  i  bol  da  osecam  da  se gusim,da vise nemogu  vladati  svojim osecanjima...

Tuzna i pretuzna sam bila  jer izgubi svoju prvu  bebu nade nikakve u meni se sve srusilo jedva sam przivela  dane so moje zamrnute embrione bili su tri zamrzle i ja na prvom pregledu kod doktora dr mije rekoa  daje sve u redu  kod mene da opet pokusamo  sa svezim jajnje  celije one zamrzle da sacuvamo za drugi put ja tako nemo dok gledam  u doktora moj muz  kaze ok pokusamo opet   ija  opet  neki strah  i eto  dobilismo  5  jajnje celije  od kojih tri sa dobrog kvlaiteta  i evo ljudi  nada   uvjek imajte i vjerujte u boga  ja sam  u 11 nedelji  trudnoci ako da bog  da bude sve oeky do kraja  ali sad imam problem sa visokim pritskom ako bog da  nadamse   dacu ija postati mama  zato svima  kazem da moraju biti hrabri  i da vjeruju u boga uspece  svima  pustam srecu

U 6-tom sam mesecu i uzasno se plasim porodjaja, najvise bih volela carski rez pa me zanima kako to funkcionise i da li je uopste moguce u Betaniji, tj da li je moguce ici na carski samoinicijativno, koliko to kosta itd. Takodje razmisljam i o epiduralnoj, sve sem prirodnog porodjaja dolazi u obzir. Ako neko ima korisne savete nek mi je javi, ja prosto nisam hrabra zena, ne zelim da se "junacim" 16 sati i izigravam nesto sto nisam i ne zelim. I iskreno mi je muka da slusam kako je sve to divno i kako se treba pomuciti za sopstveno dete i kako sve zene to mogu, kako smo rodjene za to i bla, bla, bla... Verovatno zvucim uzasno ali sam iskrena, ako ima jos neko ko isto misli rado bih se povezala sa tom osobom. Zaista zelim moju bebu ali smatram da ako vec postoji opcija da se izbegne bol, da se skrati postupak i da sve prodje sto jednostavnije sto da ne? U sustini, strasno sam uplasena i zaista bi mi dobrodosao savet. Hvala unapred.

Treca trudnoca,hm...Uzasne mucnine,mada ne toliko strasne. Bolovi u glavi uzasni,konstantni ali se ne povecavaju.Konstantni umor. Nocu idem na spavanje veoma rano,jer ako ostajem sto duze budna meni je sve losije. Legnem prva,a zatim dolaze moje dve curice i zatim moj suprug. Malo popricamo u krevetu i onda zaspimo. Konstantno sanjam sve i svasta. U jednoj noci se nizu po 5-6 snova,toliko zivopisni da pomislim da je stvarno. Uzasni snovi. Jedno vece sanjam da sam imala neku operaciju stomaka i da me doktori nisu lepo zasili i kako imam osecaj da ce mi svi organi ispasti.Odjednom rana pukla,sve se otvorilo,drzim stomak da mi ne bi creva poispadala. Doktor kaze drzi tako da ti zaraste rana,u jednom momentu pogledam rana stvarno zarasla. Naglo se budim,pipam stomak...uh,dobro je,beba je tu,moja deca i suprug su tu,svi mirno spavaju. nastavljam da spavam...