Anoniman
|
kupusnjaca, mada kelj i prokelj nece jesti jos neko vreme (a ni ja dok dojim, dobije gasove)
Quote
"Iz nekih razloga svrstana je u red kupusnjača, mada osim listova, po izgledu nema ničeg zajedničkog sa ostalim lisnatim povrćem iz ove porodice. Reč je o ukusnom i korisnom povrću neobičnog izgleda. Neobična je jer ima stabljiku i plod u vidu jabuke iz koje rastu lisnate peteljke. Osnova donjih listova se proširuje i zadebljava u zaista čudnovat prividan gomolj.
Keleraba je naročito omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle je i potekla i gde je vrlo cenjeno i traženo povrće. Kultivisana je sorta divljeg kupusa, a ime joj potiče od nemačkih reči "kohl" (kupus) i "rube" (repa), jer podseća na ove dve biljke. Ukus i struktura kelerabe su, u stvari, slični srcu kupusa. Postoji nekoliko sorti ovog povrća koje se razlikuju po ukusu i boji koja ide od bledozelene do tamnoljubičaste (jer kora sadrži antocijan). Dok je mlada, vrlo je sočna, mekana i ukusna. Kao takva se koristi sirova za pripremu salata, ali nejčešće se kuva, dinsta ili peče kao gomoljasto povrće.
Ima izuzetno male zahteve u onodsu na ostale članove porodice, kod mešanih kultura voli pasulj, krastava, radič, salate, celer. Nema nikakvih posebnih zahteva. Odgovara joj sunačan ili polusunčan položaj ali se ne sme isušivati. Zemljište kao i kod ostalih kupusnjača.
Seje se rano Februar/mart unutra u posude ispod stakla (tokom aprila/maja u gredice na otvoreno). Niče 6 nedelja po sadnji a presađuje se kad dostigne visinu od 10 cm (od aprila pa do jula).
Keleraba može da se jede samo dok je mlada, tada je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče. Od mlade kelerabe može da se priprema i svež sok, koji je prijatnog ukusa, ali samo pod uslovom da ne stoji dugo. Ako stoji duže, sok dobija ljut ukus, a mirisom podseća na sumpor. Za kelerabu je karakteristično i da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer stajanjem postaje drvenasta, tvrda i nepodesna za jelo. Ali zato, u zamrzivaču može da se čuva i više meseci.
Mlado lišće i stabljika kelerabe takođe su jestivi, a sadrže i mnoštvo važnih vitamina i minerala, među kojima posebno karotina i fosfora. Listovi su naročito bogati provitaminom vitamina A, posebno važnim za očuvanje ćelija. Iz tih razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe obilato koriste u ishrani, najčešće u vidu čorbi.
Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, zahvaljujući čemu se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Redovnom upotrebom, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljujući prisutnom kalijumu snižava povišeni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upućeni tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.
Male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 24 kalorija. Keleraba ima suve materije, proteina, šećera, biljnjnog ulja, celuloze. Sadrži: mineralne soli (kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe), vitamina C i B1. Koristi se zadebljali deo dok je mlad, jer biljka brzo odrveni. Mlado lišće i stabljika su mekani i sočni, imaju više vitamina i minerala (naročiti karotina i fosfora) nego zadebljani koren. List i stabljika se kuvaju u slanoj vodi za krem-supu ili varivo. Karakaterističnog je mirisa i ukusa što im daje eterično ulje koje sadrži."
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
i danas ga mnogo volem...
onda otpada. 
ako uzimas za sebe, probaj njega. mada sam ja uvek dodavala secer..
... 
