lelaigor
|
IZVORNA PORUKA: moja ciklama
Sve ukupno BESNO na sebe!
Jutros išla u Konzilijum..em gužva, em 35min tražila parking, em 3h ne mogu kafu da popijem. Tudnjače imaju prednost uđem među one "metuzaleme" koji od 6 h čekaju da se otvori..gledaju me kao da će da me pojedu. Unutra devojčica vrišti, zapeva..krici..mislim se u sebi: "A Danice, budeš li polkušala da budeš ovakva, polomiću te" i onda taktika: kad svoje dete budem dovodila, ja ću da joj kažem da malo boli, ali ako ona bude bezobrazna, ima da je tučem pa će to više da je boli i u tom mom razvijanju taktike sestra me prozove..
Izlalzi preslatka devojčica, koja je urlikala, i ulazi presladak dečak koji seda naspram mene, tati u krilo, mama mu drži glavu i dve sestre ruku..i kreće pakao dranja, urlikanja, trzanja, bacanja..od muke sam pobelela i sestra je sačekala da oni završe..jer je i sama primetila da mi nije dobro..
Dolazim posle 2h i nema gužve, pa pitam sestru: jel su sva deca danas tako nevaljala, a ona me pogleda i kaže..jao vi ste bili jutros..ono dvoje klinaca je autistično E kao da me udarila čekićem po glavi! A deca preslatka, po izgledu potpuno uredu..nikada ali nikada se nisam susrela sa takvim oblikom autizma..Kaže mi ova sestra da ih ima mnogo, i da je ona prvi put pala u nesvest kada je gledala, koliko su jaki i kakve krike ispuštaju (meni su ti krici ličili na razmaženu decu).
Izašla sam, i molila Boga da mi oprosti što sam "osuđivala" a da nisam znala o čemu se radi, ceo dan sam ljuta na sebe trudnu,dodje mi da samu sebe najcrnje opsujem, kad guram nos gde mu mesto nije i pamatujem..uf uf.
Ciklamice, ne se jediš. 
Sa mojim sestrićem u vrtić ide mali koji je autističan. Nisam ni znala. Bili mi na rođusu sestrićevom u Meku, i taj mali tako...malo je povučeniji, manje priča, ali kad je došlo do toga da se igraju, guraju, itd. bogme lakta se... Isto sam rekla sestri: "Bože, ovaj mali što je bezobrazan i razmažen!", a ona meni kaže da je autističan. Pa šta sad... Ja sam uvek bila za to da se na bilo koji način hendikepirani ljudi tretiraju kao normalni, jedino ako su baš oštećeni na neki način da ne mogu da "pariraju" drugima (ne mogu da hodaju istom brzinom kao drugi, ne čuju kao drugi, itd) treba im se prilagoditi, ali ne i smatrati ih nesposobnim. Takav odnos prema njima im valjda jedino i pomaže u životu. Ja nikad da mi sestra nije rekla ne bih rekla za tog malog da je autističan...ali nikad! Normalan dečko, povučeniji, manje priča, ali se smeje, igra, pa onda malo sedne, skunji se, pa onda opet sve ok...
_____________________________
Always look on the bright side of life...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
