Pravoslavna
|
Bože dragi kako sam se obradovala kad sam pročitala ovu temu!! Taman sam htela nešto tako da napišem kad eto. Skoro sve sam pročitala i potpuno se slažem. mm i ja smo se upoznali preko neta, ja 42, on 43, ostala sam u drugom stanju odmah, strast, ludilo haos (bilo je i za očekivati naročito jer nam beba nije bila cilj, a tad uvek hoće  )  potpuno radosni ludi od sreće. Ali Bog je drugo zamislio, u 10 nedelji spontani, počinje krvarenje koje traje 2 i po meseca, užas.. . Od tada radimo na ali ništa. Zbog godina, sada ja 44 on 45 savetuju VTO. U fazi smo traženja para na zajam jer nemamo 2.800 kolko treba i taaakoo.
Za sve to vreme razni dušebrižnici su bili od: uaauuu odmah si zatrudnela, pa do: spontani, pa šta ćeš Božja volja. A moje suze krijem, sada mi se kuka dok ovo pišem. Ja svima odgovaram pa da to je sve Božja volja, ako da da, ako ne ništa. Samo moja duša zna svaki put , svaki mesec kad dobijem mecu kako mi je. Vreme prolazi, šanse su sve manje. Devojke s početka foruma rekoše radi nešto sa sobom da ne padneš u bedak, sport ili već nešto. Ali, šta ako bebe nikad ne bude? Da li to znači da ću do kraja života osećati tu prazninu i da će svi baš iza ledja govoriti, šta će nema dece...jadna ona. Na pitanja od ranije, kako to nisi udata i nemaš dece sam odgovarala šta to tebe boli k  ili slično, ljuta sam bila. Ali sada, sada sam jako tužna, i ta priča odnosno promena , pa kao planiranje putovanja, sredjivanja kuće i ostalo više ne piju vodu. A bilo bi mlakše tako...
Izvinite na veliko postu.
|
nasmejala si me do suza
ili 
Odštampaj
