 |
RE: Ne želim da se razvedem, ali mi je baš teško
28.9.2009 20:10:26
|
|
|
|
dora28
|
Guppy, ako misliš na našu vezu prije braka? ona je bila idealna (nije iskazivao ni jednu osobinu sa kojom ja ne bih mogla da se pomirim), međutim, ulaskom u brak sve je krenulo nizbrdo, čak od prvog dana-moj zaključak: Atmosvera braka je izazvala u njemu monsruma, zašto? Zato što je u porodičnoj atmosveri on doživljavao neugodnosti.
Lako mi je sada pisati o tome, otprilike znam u čemu se kriju problemi, ali, ljudi, vjerujte mi dok sam ja došla do svih ovih zaključaka trebalo mi je puno vremena. Na početku braka ja sam mislila sa se on nešto razočarao u mene kao ženu, domaćicu, suprugu pa se tako ponaša, ali kad sam izanalizirala sve shvatila sam u čemu je problem-on zajednicu i ne zna drukčije doživjeti nego kako je naučio u svojoj porodici.
Mislila sam proći će, shvatit će da griješi, zbunila sam se u svemu tome, našla sam se u situaciji koja mi nije bila jasna, a nisam osoba koja naprečac donosi odluke, čekala sam da budem sigurna u ono šta hoću. Nisam htjela da izgubim prijatelja, ljubav svog života, osobu koja me u svemu razumije-niko do tada mi nije bio tako dobar kao on, a sa druge željela sam da se riješim agresivnog monstruma, ludaka koji ne zna šta radi.
Kao djevojka sam uvijek govorila: Molim, kad bi me samo prstom taknuo....??
Ali sam se našla upravo u tome i nisam znala šta da radim.
Voljela sam ga, tada zaista mnogo i brzo sam zataškavala zlostavljanje-ali je to sad isplivala u mnogo težem obliku.
Razgovori i razgovori do iznemoglosti, su malo popravili stanje, ne znam šta će biti....
Drukčiji su odnosi otkako sam se vama javila , iz svih vaših postova ja tačno znam šta mi treba, nemojte se bojati da me ne povedete pogrešnim putem-znam ja šta je najbolje za mene, nisam je naivna osoba.
Pojedini postovi su me razbudili, za par dana odnos je mnogo mnogo bolji.
hvala vam puno, zaista ste ... namam riječi
samo želim da nijedna žena ne bude u situaciji u kojoj sam ja bila
Bebolino, ako si radila sa ovakvim slučajevima onda ti vjerovatno najbolje znaš, on je mene na početku intenzivno zlostavljao, sedmično-vikend, napije se i kuću napravi haos, onda smo bili u periodu gdje me je periodično zlostavljao (dva-tri mjeseca sve super-pa onda problem), a onda sve rjeđe i rjeđe, sad već 1,5 godinu više to ne radi...niti jednom...
kako ovo bijedno zvuči, patetično, svjesna sam ali moram biti iskrena, da samo znate kako je teško to napisati, izanalizirati kada te je tvoj dragi muž udario, gurnuo, ošamario, opsovao,.....pa kako da ga volim ljudi moji
evo upravo sada kad se sjetim toga svega-mrzim ga
ali sam morala ovo napisati zato, bebolino, što me je strah da se to opet ne ponovi,
< Poruku je uredio dora28 -- 28.9.2009 20:21:46 >
|
|
|
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.Upravo sam i ja htela reci da je neverovatno da muskarci koji trpe nasilje u porodici, kasnije i sami postaju to isto, umesto da bude potpuno suportno i da nikada ne ponove greske svojih roditelja. Mislim Dora da je i tvoj muz prosao pakao kao dete, i sve to negde vuce svoje posledice. Nije lako gledati majku koju otac maltretira, verovatno je kao dete maltretirao i njega. Njegovi su roditelji cutali godinama o tome i gurali to sve pod tepih, tako da je i on naucen da treba da radi tako, ja verujem da je on svestan koliko je prema tebi pogresio, ali i da prosto ne zna, kako sada da se iskupi zbog svega, jer je naucen da sve skriva i pusti da se zaboravi. To sto odbija terapiju mislim da je samo sramota njegova u pitanju, jer pred nekim treba otvoreno da prizna sta je sve radio. Naravno kada se u sve to ukuljuci alkohol...Na zalost kod nekih muskraca on deluje kao okidac da postaju agresivni, nasilni, obicno zato sto imaju frustracije koje su negde zatrpane i onda postaju potpuno druge licnosti, sto ti je dobar znak da ga uvek drzis podalje od casice, mada i to je problem koji ipak treba strucno da se leci. Mnogo je bitno sto se ne ponasas kao njegova majka, sto ti otvoreno o svemu pricas, sto njega ne opravdavas i ne skrivas to sto je uradio. Ja bih na tvom mestu probala jos koji put da porazgovaram sa njim na temu porodicne terapije, i da zajedno odete u neko savetovaliste, tamo ima zaista puno strucnoh ljudi koji vam mogu pomoci, i oni bi mogli da ga otvore da o svemu sto oseca i on sam kaze, prizna,zasto, kako, i ti bi mogla onda bolje da shavtis sta se desilo, probaj da od tog puta ne odustajes, ponavljam ovo je samo moje misljenje, jer sta da radis nemaju svi srecu pa da imaju normalne porodice, gde se roditelji vole i postuju a ne da to samo glumataju pred svetom,tvoj muz zato sto je imao takve roditelje ni najmanje nije kriv, ali daj da uradis sve da on ne bude takav, PUNO SRECE TI ZELIM, JAKA SI TI ZENA!!!
