Dora
|
Ja se slažem da selektivno primenjuju BF i da je to za majke prava noćna mora. Mi smo morale onako nikakve posle CR jedna drugoj da pomažemo oko zacenjene bebe, jer sestre nisu htele da dođu, često ih nigde u blizini nije bilo: ostave nam bebe i odu. Onda nečija beba ne može da sisa, da uhvati bradavicu, nego je drži nepravilno, mamu to boli, beba ne vuče mleko, pa plače od gladi...majka plače i trese se od panike a nas 5 skoči da je smiruje i da joj pomogne...a niko ne zna šta treba da se radi
Meni se stalno dešavalo da se beba iskobelja iz onog peškirića u koji je umotana pa ja ne znam da je smotam, beba rita nogicama, rukicama, ja ne mogu da je držim, ne znam šta ću a rana booooli... Umorna, kilava...
Ma, to je bilo mučenje. Tek nakon pobune su dolazile i pomagale ali to je bilo jedan ili dva dana pred kraj, kad nam već nije bilo ni do čega, samo moliš Boga da se noćna mora završi...
Ma, kakav BF. Moja zaova iz Kanade mi je pričala kakav tretman one tamo imaju. Odmah posle porođaja beba je s njom, sisa, dođe i muž, mama, deca, ko god treba...Tu zajedno uživaju u bebi...ona naruči hranu ili kafu, makar usred noći, šta god joj se jede i pije... I stalno dolaze sestre, doktori, gledaju kako napreduje, da li je savladala...da li je beba zadovoljna... Puste ih kući posle 24h ali za to vreme sve joj pokažu. I kupanje, i povijanje... E, to je BF a ne ova sprdnja po našim bolnicama...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
