Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav. Njegov otac mu je dao punu kesu eksera i rekao mu je da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu. Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je kazao da svakog dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje, iz ograde iscupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana decak je bio u stanju da kaze svom ocu da je iscupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde i rekao: "Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neku stvar, ona ostavlja oziljak, kao sto su ove rupe na ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju". Verbalna rana je isto tako bolna koliko i fizicka. Prijatelji su zaista retki dragulji, oni cine da se smesis, ohrabruju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reci i uvek im je srce otvoreno za tebe...zato čuvaj svoje prijatelje.