da smo bas planirali da bude ovako malarazlika - nismo

da sam ikad pomisljala na prekid trudnoce - nisam. 

da sam frkisala celu trudnocu kako cu ja to da izvedem - jesam

da je teze nego sa jednim detetom - jeste

ali moram da kazem, prioriteti su se promenili. obicne stvari su postale bitne. misljenja ljudi oko mene su postala apsolutno nebitna (a mnoogo sam brinula o tome ranije).

sad su bitne neke osnovne stvari: da su njih dvoje suvi, siti i naspavani. a da mm i ja u tom procesu ostanemo makar priblizno normalni. 

a za ostalo, tu se oslanjam na vreme, da ce se vremenom resiti, mi cemo se navici, organizovati....