Definitivno sam najstarija čekalica ovde, što i ne bi bilo tako loše kad bih bar znala šta čekam. Čekam da zatrudnim ili čekam da prodje još par godina pa da se više ničemu ne nadam? 

Znam da ovo baš bljak-malodušno zvuči, ali, od žene koja je po drugi put u veštački izazvanom klimaksu mi je teško da izvučem bolje. Prošlo je 6 dana od operacije endometrioze i 5 dana sam u klimaksu, za sad se samo radujem ovom groznom vremenu pošto se ne znojim. I nisam mnogo nervozna, samo me ponekad uhvati, kao i tuga, ali o njoj neću da pišem. Ili možda hoću, samo nekog drugog dana, danas je sve super, danas se ne znojim...