Prva godina roditeljstva (roditelja po pri put) je iskustvo koje nikada više nećeš imati, ma koliko dece imala kasnije. Foto: Freepik.com

/11 /11

Kada sam bila trudna sa prvim detetom, pre milion besanih noći, pristupila sam trudnoći kao studiranju na faksu: čitala sam sve što sam mogla da pronađem o trudnoći i deci, hvatala beleške, pravila podsetnike... Uvek sam bila pravi štreber, pritom uspešna, te sam na taj način nameravala da dobijem 10+ iz predmeta Roditeljstvo!

Marljivo sam išla u pripremnu školu za trudnice, obišla sam porodilište, odvukla muža na radionicu o dojenju. Sve sam oprala hipoalergenim, bez mirisa i veštačkih dodataka da ne kažem domaćim deterdžentom. Radiila sam Kegelove vežbe...

A onda sam dobila bebu!

I poput svih svežih porodilja na svetu, eto mene u krevetu, telesne tečnosti cure odatle i odande, konci zatežu mesta koja nisam ni znala da imam, grudi mi rastu eksponencijalno i alarmantno, hormoni luduju, i sve o čemu razmišljam je „Niko mi ovo nije rekao! Nigde nije bilo poglavlja koje išta govori o OVOME!“

„Zašto mi niko ništa nije rekao?“

A odgovor je jasan: zato što nisam želela da čujem. Istina je, da dok sam bila trudna, jedino o čemu sam želela da pričam je o trudnoći i poroaju, i kolicima, pelenama, krpicama za bebu. Niko mi nije rekao da je porođaj, bukvalno, tek početak. Ali ne mogu ni da krivim sve mame sveta, jer i da mi je iko pričao, ja ne bih slušala.

PROČITAJ JOŠ: Sad kad imam decu nedostaje mi...ovih 50 stvari

Evo 10 stvari o bebama i roditeljstvu koje bih volela da mi je neko rekao – a da sam ih ja isto tako htela čuti:

• Kada prvi put vidiš i držiš svoju bebu, najverovatnije nećeš biti opčinjena, i neće biti „hora anđelčića“ oko tebe. Verovatno je tu iznad tebe doktor koji ti ušiva epiziotomiju, ili babica koja ti pritiska stomak da bi izašla posteljica. Možeš biti i dalje pod bolovima. Možeš biti iscrpljenija više nego ikad pre u životu. Potpuno je u redu ukoliko oduševljenje izostane. Pred tobom je sve vreme ovog sveta da uživaš sa bebom.

• Nakon porođaja, prvi odlazak u toalet će biti doživljaj. Nemoj se sramiti da tražiš pomoć, štaviše svakako će te medicinsko osoblje pratiti, kako prvi put, tako verovatno i kasnije. Iz predostrožnosti. Ovo je samo početna priprema na manjak dostojanstva u nekim situacijama jednom kada postaneš mama. Uostalom, proćiće godine dok ne budeš mogla sama da provedeš vreme u toaletu ;) tako da nije loše startovati od početka.

• Dojenje je teško. Možda će potrajati dok ne pronađeš „položaj“ koji će tebi i malom vriskavcu najviše odgovarati. Bez obzira da li radiš  sve kako treba ili ne, dojnje u samom startu boli. Nekada mnogo. Sa prvim detetom sam imala užasne ragade. Silikonske bradavice su mi bile em neudobne em nekako grozne. Grudi su mi isijavale toplotu i pulsirale. Ali moja svaetnica za dojenje je bila moj vitez u od lanolina sjajnom oklopu, i nakon dve nedelje pakla, dojenje je postalo udobno, jednostavno i divno iskustvo. Takođe, nismo svi isti, pa ukoliko dojenje nije za tebe i ili jednostavno ne i de, i to je APSOLUTNO u redu! Uostalom način na kojji hraniš bebu, ne određuje količinu ljubavi koju daješ svojoj bebi!

• Četvrtog dana od porođaja, najverovatnije ćeš plakati! I plakati! I plakati... Ovo je uobičajeno jer hormoni podivljaju. Tvoj život je gotov, nesigurna si, muž je kreten, ništa ne možeš  da uradiš kako treba... Ma plakaćeš zarad plakanja! Dozvoljeno ti je! Ipak imaj na umu, da ukoliko se ovakva apatija nastavi, ipak treba potražiti pomoć jer ovo sve može biti uvod u mnogo ozbiljnije stanje!

• Ako je moguće, ne oblači pravu garderobu bar dve nedelje. Jednom kada skineš spavaćicu/pidžamu ljudi počnu sa prevelikim očekivanjima. Nosi čiste, udobne spavaćice/pidžame, ali budi u pidžami sem ako nećeš da dočekuješ i gostiš sve namernike koji bi da vide bebu dok ti curkaš, curiš, krvariš, i privikavaš se na novonastalu situaciju.

PROČITAJ JOŠ: Ne, porodiljsko bolovanje nije odmor!

• Bebe ne spavaju non stop! Ovo nije nešto što zavisi od tebe. Nisi loš roditelj. I ove bebe će , konaačno nekada, spavati. Obećavam. Nećeš uništiti bebu ako nema sve isprogramirano. Drugi roditelji će ti možda reći da njihove bebe spavaju. Shvatićeš već da 1. uvijaju istinu; 2. drugačije „definišu“ spavanje od tebe; 3. i dalje se bore sa poremećajem spavanja; 4. lažu bez uvijanja. Kasnije će se slične vrzije roditeljske realnosti naći kada skidanje pelene dođe na red, pa jednoga dana čitanje, pisanje...Najozbiljnije, bebe su sve različite baš kao i mi odrasli. Neke spavaju bolje neke gore. Sve se u nekom trenutku bore. Ne brini, tvoje dete će početi pre ili kasnije da spava kako treba.

• Ne dozvoli da te bilo ko ubedi da ti ne znaš svoje dete najbolje, i ne dozvoli bilo kome da te natera da pomisliš da ne znaš šta radiš. Ne postoji pravi način biti roditelj i mnogo je načina da se bude dobar roditelj. Nemoraš da radiš išta od onoga što su tvoja mama, svekrva, sestra, tetka, baba drugarica...bilo ko, radile. Prati svoj osećaj.

• Nađi podršku – u komšiluku, u školicama roditeljstva, među ekipom iz porodilišta, gde god je možeš naći a da ti prija. Specijalizovani forumi, internet grupe, na kojima se možeš prepisivati sa drugim mamama, mogu da budu značajna stvar čak i kada se vratiš na posao nakon bolovanja. Sve ste u istoj priči, razmena iskustava, razumevanje i podrška su značajni.

• Ne budi "velikomučenica".  Kada porastu deca ne vole žrtve i mučenike. Iskoristi svaku pomoć koja se nudi da odremaš, istuširaš i osvežiš se, posvetiš sebi malo vremena. Nije lako prilagoditi se na novu situaciju – biti majka! Jednog dana ti si ti – brineš samo o sebi, sutradan ne stigneš ni košulju na pidžami da zakopčaš. Ne plaši se da  kažeš „Ovo je teško“ ili „ Ovo je sranje“  Jeste zaista teško i ponekad "sranje"! Ali to ne znači da nisi 110% zahvalna i srećna zbog toga što si mama, i apsolutno zaljubljena i opčinjena svojom bebom.

• Pravi mnooogo fotografija ( i budi na njima) zato što se mnogo toga nećeš kasnije sećati. Veruj mi!

PROČITAJ JOŠ: Te male oči misle da si savršena

Više od ičega bih volela da mi je neko rekao: Prva godina roditeljstva (roditelja po pri put) je iskustvo koje nikada više nećeš imati, ma koliko dece imala kasnije. Svaki dan je čudo. Svaki dan je putovanje. Svaki dan može delovati da traje 100 sati. Uvek je svetlo na kraju tunela, mada to nećeš znati. Nikada se više nećeš osećati da znaš za 10+. Zauvek si promenjena. U nekom trenutku ćeš shvatiti da „Ti niko niikad nije rekao“ jer neke stvari moraš sama da iskusiš. Nema knjige, časa, ili Drage Savete u prodavnici koja može da ti kaže šta da ZAISTA očekuješ dok očekuješ!

Izvor: scarymommy.com