/11 /11

Mnogi moji dani izgledaju kao da sam pustila snimak koji konstantno vrti “Mama” dozivanje. U poslednje vreme, postoje minuti pauze između svakog dozivanja “Mama”,  pa možda ovaj period i neće trajati zauvek

Druga stvar je da roditelji često ne znaju kako da razgovaraju sa decom. Roditelji jako često drže dugačke lekcije u kojima u potpunosti gube pažnju dece. Kao Bartu i ostaloj deci iz “Simpsonovih”, to počinje da zvuči samo kao “bla, bla, bla”. Ovo zatim postaje frustrirajuće za roditelje.

Problemi u komunikaciji se najčešće javljaju kada se u komunikaciju umešaju osećanja. To mogu biti dečija osećanja, vaša osećanja ili oboje.

Kako bi naterali decu da ih slušaju, pojedini roditelji mi kažu da pokušavaju da sa detetom uspostave komunikaciju tako što teraju dete da im odgovara sa više od jedne reči. Žele da znaju kako da poboljšaju komunikaciju sa detetom tako da dete sa njima deli svoja razmišljanja, osećanja i iskustva.

Kada imate dobru komunikaciju sa detetom, to vodi ka snažnom odnosu, boljoj saradnji i osećanjima vrednosti. A kada postoji problem u komunikaciji, to može voditi ka tome da se vaše dete “isključi”, ka konfliktima i osećanjima bezvrednosti.

Kako roditelji mogu da razgovaraju sa svojom decom kada se deca (ili roditelji) bore sa jakim osećanjima. Kako da pričamo da bi nas deca slušala? Kako da ohrabrimo decu da pričaju sa nama. U nastavku su moji saveti koje sam tokom vremena sakupljala od stručnjaka. Koristim ih u svojoj klinici i kao roditelj.

1. Koristite izjave "Otvorenih vrata"

Ove izjave ohrabruju vaše dete da kaže više, da podeli sa vama svoje ideje i osećanja. One govore vašem detetu da ga stvarno slušate i da ste zainteresovani za ono što dete priča. Ove izjave takođe pokazuju vašem detetu da smatrate da su njegove ideje važne, i da prihvatate šta ono govori i da ga poštujete.

Primeri izjava “Otvorena vrata”:

• “Wow”
• “Razumem.”
• “Oh.”
• “Šta misliš o tome?”
• “Stvarno?”
• “Reci mi više.”
• “To je interesantno.”
• “Neverovatno.”

Kada koristite ove izjave, vaše dete će osetiti da ste stvarno zainteresovani. Deca su voljna da podele svoja razmišljanja kada smatraju da ste zainteresovani za ono što govore. Takođe, morate da prekinete ono što radite i da se fokusirate na dete.

2. Koristite više "Da" umesto "Nemoj"

Neka deca čuju previše “nemoj”. Roditelji često znaju šta ne žele da se desi, što vodi ka izjavama sa “nemoj”. Sa druge strane, ove izjave takođe ukazuju na to da je dete podbacilo u pokazivanju pozitivnog ponašanja koje želimo da vidimo. Štaviše, one pojačavaju upravo ono ponašanje koje ne želite da vidite.  

Zamislite da umesto da razgovarate sa detetom, pričate sa svojim prijateljem, pa vam to može pomoći da izbacite naviku korišćenja rečenica sa “nemoj”. Teško da ćemo svojim prijateljima kada nam dođu u goste reći “nemoj ovo” ili “nemoj ono”. U tim situacijama koristimo mnogo otvorenije i rečenice sa poštovanjem. Zamena naših rečenica sa “nemoj” onima sa “da li bi” može da izgleda ovako:  

• “Nemoj da izlaziš napolje, hladno je” postaje “Molim te ostani u kući. Hladno je da bi se igrao napolju”
• “Ne udaraj brata” postaje “Lepo se igraj sa bratom”
• “Ne žvrljaj tepih” postaje “Molim te boji na svom stočiću”

3. Pričajte sa svojim detetom, a ne detetu

Umesto da samo dajete instrukcije, koristite sa detetom dvostranu komunikaciju. Ovo podrazumeva pričanje i slušanje deteta dok ono priča. Ovo može biti izazov ukoliko vaše dete ima ograničen rečnik ili interesovanja, ali je jako bitno ovo vežbati ukoliko želite zdrav odnos sada i u budućnosti.  

Ovo je jako bitna navika, jer jednom kada vaše dete poboljša veštinu govora, želeće da priča sa vama. Kada govorimo detetu, na taj način mu šaljemo poruku da njegove misli i osećanja nisu važna ili interesantna, i da roditeljstvo podrazumeva da dete radi ono što roditelj želi.

4. Koristite izjave sa "Ja" u komunikaciji

Roditelji se često obraćaju deci izjavama sa “ti”: “Ti si izgubljen”, “Ti si štetočina”, ”Ti si nemoguć”. Koristeći izjave sa “ja” može nam pomoći da jasnije sagledamo kako ponašanje deteta utiče na nas. One takođe ukazuju vašem detetu na to šta se očekuje od njega i daje mu veću odgovornost kako bi se promenilo.

Evo nekih primera:

• “Ti si štetočina” postaje “Ne igra mi se zato što sam umorna.”
• “Soba ti je neuredna” postaje “Potrebno mi je da pokupiš svoje stvari.”
• “Nema nikakvog smisla to što govoriš” postaje “Ne razumem. Možeš li opet da objasniš?”

5. Učinite zahteve važnim

Ukoliko pitate svoje dete da li želi nešto da uradi, ali ste nejasni u svom zahtevu, dolazite do toga da će vas dete ignorisati. Ukoliko želite da vas dete posluša, prvo morate da budete sigurni da imate detetovu pažnju. A zatim govorite čvrstim stavom kako biste detetu pokazali da zaiste mislite to što govorite i dajte detetu razlog zašto mora nešto da završi u određenom vremenskom roku.

Ukoliko je vaše dete zauzeto igrom, teško da ćete moći da mu privučete pažnju. U tom slučaju ili izaberite drugo vreme ili budite svesni da prvo morate da radite na tome da privučete detetovu pažnju kako bi vaš zahtev bio uspešan. Uspešan zahtev bi zvučao ovako: “Molim te skloni sada igračke sa stola. To je jako bitno zato što nemamo mesta na stolu da jedemo.” Imaće mnogo bolji efekat od: “Skloni igračke sa stola. Dva puta sam ti već rekla.”

6. Bez ružnih reči i epiteta

Neke od zajedničkih ali pogrešnih načina u komunikaciji je korišćenje pogrdnih i ružnih reči. Ovakav vid komunikacije može dovesti do problema u odnosu roditelj-dete. Izbegavajte izjave kao što su: “Ponašaš se kao dvogodišnjak”, “Sramotiš me” ili “Ti si nevaljao dečak.”

Roditelji koriste nekada ovakve tipove izjava kako bi naterali svoju decu da se bolje ponašaju. Ovakve izjave samo čine da se važe dete oseća nevoljeno i negativno utiče na nju/njega.

7. Koristite lepe reči

Lepe reči stvaraju dobar odnos i dobru komunikaciju sa vašim detetom. Deca sa kojom se razgovara sa poštovanjem i razumevanjem imaju veće samopouzdanje, koje im omogućava napredak. Umesto “Ti si idiot, rekla sam ti da će se to polomiti ukoliko se sa time igraš u kupatilu”, recite “Hajde da donesemo metlu i to počistimo. Nesreće se dešavaju.”

Drugi primeri lepih reči:

• “Hvala ti što mi pomažeš sa sudovima”
• “Učinio si veliki posao zato što si sredio sobu.”
• “To me stvarno čini srećnom.”
• “Srećna sam ka dvidim kako se lepo igraš sa sestrom.”
• “Volim te.”

8. Pokažite svom detetu da ga prihvate

Kada vaše dete zna da ga prihvatate onakvim kakav jeste a ne onakvog kakvo želite da bude, sve se menja. Ono omogućava vašem detetu da se menja i oseća dobro u vezi sa sobom. Kada se vaše dete oseća dobro u vezi sa sobom, to mu omogućava da se lakše sporazumeva i sa drugima. Oseća se sigurno da deli svoje misli i osećanja.   

Kada svom detetu pretite, komandujete, pridikujete i grdite ga, činite da se ono oseća lošim, misli da ga ne volite, i da ništa ne može da učini dobro. Na primer, ako vaše dete kaže: “Ne volim ovo povrće”, a vi mu odgovorite: “Pojedi to. Uvek pokušavaš da se izvučeš da ga ne pojedeš. Ponašaš se kao razmaženo dete” vaše dete će se osećati nepovezano sa vama i verovaće da mislite da je nevaljalo. 

Umesto toga, pokušajte na drugi način da komunicirate sa svojim detetom: “Teško ti je da jedeš tu hranu ili ti se ne sviđa ukus toga prošli put? Volela bih da probaš sada barem malo, kako bih videla kako ti se sada sviđa ukus.” Ova izjava prihvata volju deteta i daje mu predlog kako da se izbori sa time.

Prihvatajući dete ne znači da treba da prihvatite sve vrste ponašanja, već znači da treba da komunicirate na način koji ga ne sramoti.

Dobra komunikacija je srce dobre harmonije u kući i ona je ključ zdravog odnosa sa vašim detetom. Ono obezbeđuje vašem detetu mesto na kome može da raste i napreduje. Dobra komunikacija sa vama formira osnovu dobre komunikacije sa drugim ljudima dok vaše dete raste u odraslu osobu.

Radite na ovim veštinama komunikacije. U početku može biti teško, posebno ako ste vaspitavani od strane autoritativnog roditelja. Kao i kod svih veština, vežba vam može pomoći.

Prevod: parent.com