FOTO: PU \\

/11 /11

Ovako za "Blic" počinje svoju priču Bojan Ćirić (41), vaspitač predškolske ustanove "Đulići" u Zaječaru, jedini muški vaspitač u celom Timočkom okrugu.
Ovog sada vaspitača je bolest omela da pomaže ocu u njihovoj automehaničarskoj radionici, ali on nije klonuo duhom, već je nastavio da se trudi i bori, da bi danas radio posao koji ga ispunjava i koji najviše voli. Bojan je, tako, svoj suživot sa mališanima otpočeo kada je zbog bolesti oka izgubio vid, u 30. godini. Odmah je postao miljenik mališana i dobitnik brojnih nagrada za svoj rad.

- Čini mi se da to što sam jedni muškrac vaspitač u našoj ustanovi dodatno pomaže deci jer imaju mušku figuru sa kojom mogu da budu bliski kao sa prijateljem, jer pored toga što sam njihov vaspitač ja sam im i prijatelj kome otkrivaju svoje tajne - priča Bojan, dodajući da deci želi da usadi osećaj empatije i prijateljstva.
Bojan svoj radni dan započinje u 8 sati kada na posao dolazi i to sa gitarom kojom zabavlja mališane, one najmlađe koji su u jalicama, ali i one najstarije koji pohađaju predškolsko. Bojan se često lati i harmonike i klavira, a mališani uživaju u njegovoj muzici.
Odrasli od dece imaju mnogo toga da nauče

- Sa decom nema šale, moraš potpuno da im se predaš jer oni sve razumeju. Često pomislim kako bi, zapravo, odrasli od njih mnogo toga mogli da nauče - kaže nam omiljeni vaspitač.
Vaspitaču njegovi glavni pomoćnici - deca, neretko nesebično pomažu. Donesu stolicu da sedne, jer, kako objašnjavaju, "on ne vidi".
- Od klinaca se ništa ne može sakriti i ja im još dok se upoznajemo odmah kažem da sam slep. Onda dečica počnu da postavljaju pitanja: "Pa, kako to"... "Molim te, Boki, objasni nam"... pa sam ja odabrao da im svoje stanje pokažem kroz igru koji svi znamo po nazivu "ćorave bake". Oni stave razne predmete u torbu, zatvore oči i vade ih, usput pogađajući koji su predmet izvukli... Tako im pokažem da i meni treba njihova pomoć - objašnjava Bojan, ponosan na to što, kada ih neko kasnije nešto pita, složno odgovaraju: "Boki nam je objasnio!".

Deca uživaju da slušaju muziku koju vaspitač stvara, a vole i da pevaju sa njim pesme koje i sami smišljaju.

- Ja se trudim da i meni i koleginicama i deci život bude kao muzika i da provodimo što veći deo dana lepo raspoloženi. Mislim da sam ostao neko veliko dete i da mi to jako pomaže u poslu, a i ljubav koju dobijam od dece je neizmerna i biti vaspitač za mene je jedno ponosno i neverovatno zanimanje - kaže Ćirić.
Bez obzira na to što ne vidi, od početka bio odličan izbor, kaže direktor PU "Đulići" Tanja Jovanović.
- Njegova neposrednost i otvorenost su uticale na sve zaposlene, pa verujem da smo upravo zbog Bokija svi postali bolji ljudi - kaće ona i podseća na to da je upravo on napisao i komponovao pesmu sa kojom su ovdašnja deca na festivalu "Cvrčak" u Smederevu dobila nagradu za najbolji duet.

Objavio i knjigu

Ono što budi divljenje i inspiriše jeste i činjenica da je nakon gubitka vida Bojan pročitao gotovo 1.300 knjiga, ali i objavio zbirku pesama pod naslovom "Dečja posla". Uskoro bi iz štampe trebalo da izađe i njegov dramski tekst koji je posvetio najmlađima, nazvan "Da nam dođe proleće".
Na kraju, iako je od lokalne samouprave nedavno dobio i Svetosavsku nagradu - uz iskreno priznanje da mu to i te kako godi - veli da su dečji osmesi, ipak, najdraže priznanje.

Izvor: blic