/11 /11

 
Datum: 26.11.2010
 

Tip porođaja: prirodni porođaj sa blizancima
 
Broj dana u porodilištu: 11

Porodilište: Betanija, Novi Sad

Da, da Bojana trudni ste, ali moram vam reći vi nosite dve bebe, u pravu ste da vam je sve nekako drugačije i čudno, a sada znamo i zašto. Hoćete li da času vode, ili da vas umijemo malo?Izlazeći iz ordinacije, onako zbunjena, pokazala sam mužu koji je bio u čekaonici dva prsta, mislići na dve bebe, na šta mi je on odgovorio :"Dve hiljade, pa kako to ?Uopšte nije puno pregled"!!! I tako je počelo...

Termin mi je bio 1. 12. 2010, i znate vec kako ide, blizanačka trudnoca pa je svakako malo rizičnija. Na svu srecu trudnoća je proticala odlično, bez lekova, ili bilo kakvih tegoba, osim mučnine koja je trajala do samog porođaja. Našoj sreći nikada kraja ali naravno tu je i određena doza straha, da sve bude ok, i da doguramo sto bliže terminu. Na svakoj kontroli ista priča, morate da mirujeta da, uđemo u deveti mesec, moramo izdržati...

Svaki ultrazvuk potvrđuje istu priču, čekamo dečaka i devojčicu. Bliži se deveti mesec, bebe su i dalje na sigurnom, U 37 nedelji javljaju se kontrakicje, moja dr me šalje pod hitno u Betaniju. Pregledaju me i zakljucuju da sam otvorena 2. 3 prsta i da porođaj još nije počeo i da ću se verovatno poroditi za vikend, a ako se ne porodim da se javim u ponedeljak na ležanje i da se dogavaramo kako ćemo završavati trudnoću. Vikend prolazi nista se ne događa, polako ja pakujem torbu i spremam se, ubeđena da ce me ostaviti i poroditi. Kada su me primili dr me začuđeno gledao :"Vi se još niste porodili"? Ne, doktore nisam, to je i više nego očigledno.

Šalju me na komisiju, komisija me odbija za carski rez, jer sam drugorotka i obe bebe prednjače glavicama.. E tu sam se razočarala i pre svega uplašila. Joj boze pa kako ću ja, sa dve bebe na prirodni porođaj. "Ajde vi mama idite kući pa kada krene prirodni porođaj vi dođite, a u slučaju da ne krene vi dođite sedam dana pred termin, ali verovatno to necete dočekati. Otpuštaju me ponovo. Postajem nervozna, besna, već mi je teško. Ćerkica me svaki put začuđeno gleda kada dođem kući i pita gde su bebe, još su u stomaku ?

Vreme prolazi ništa se ne dešava, i eto mene opet u Betaniji. Primaju me na odeljenje, vec me svi poznaju. Doktor predlaže da mi daju ricinus uveče i da ce mi od toga verovatno krenuti kontrakcije, i da se ujutru nećemo videti, jer cu se već poroditi.. Pijem ricinus, naravno kao po obicaju, nista se događa. "O pa vi se ste još tu, pa zaista su vam pametna deca kada neće napolje, sada cemo odluciti sta cemo sa vama, Na pregledu dr govori da sam otvorena 5 prstiju i da ceme sutra priključiti na indukciju.

O nije valjda, da cu se i ja poroditi pomislila sam u sebi, Nije mi bilo svejedno jer sam znala sta me čeka ali tešilo me je to što ću najizad upoznati moje bebe, Relju i Dunju. (tako je makar trebalo biti) Ujutru su došli po mene i odveli me u predporođajnu salu, oko 8 su mi priključili indukciju, nisam imala nikakve bolove, sve dok mi u 11. 30 nisu prokilnuli vodenjak, e tada je žurka počela.

Bolovi su bili znatno slabiji nego kada sam se prvi put porađala i to me je tešilo, ali svakako su bili jaki.. Nekako sam ih izdrzavala, drzala se za ormarić pored, gunđala u sebi, stiskala se, gutala knedle. Svaki put kada je babica došla da me obiđe zamolila sam je da mi pokvasi gazu, usta su mi pucala, ta kap vode na gazi bila mi kao bokal pun vode u tom trenutku. Bolovi postaju jaki, osecam napone, vicem babicu. Dolazi dr da me pregleda i kaže bebe treba još da se spuste. Nikada kraja, a meni snaga na izmaku. Dolazi babica, i govori mi sada cemo ih zajedno spustiti, samo radite ono sto vam kažem, Napinjala sam se iz sve snage, samo da što pre bude gotovo... i evo vidi se čuperak možemo na porođajni sto. E Tu sam i sama znala da je to, to. Sada ću videti svoje bebe.. Gurajte mama, ajmo još jednom, gurajte i evo je prva beba u 13. 46, muško 2980kg i 50cm dugačak, lep kao san, to je moj Relja, daju mi da ga samo poljubim u glavicu, pošto mi prokidaju drugi vodenjak i napinjem se za drugu bebu.

Babica me u tom momentu pita kako ce se zvati druga beba, ja joj vičem Dunja. Guram, guram.. I evo je druga beba u 13. 49 iz jednog napona. Mama, mislim da se neće moći zvati Dunja, moraćete da smišljate novo ime, jer je i druga beba dečak, evo pogledajte... Ju pa Kako to?"Bože, vidi stvarno dečak, kakvo iznenađenje". Mala lepa beba sa crnom kosicom 2760kg i 47 cm dugačak, E to je bio mojOgnjen, moje iznenađenje. Ocene na rođenju su bile 9/10. Pedijatar mi saopštava da su bebe super i da nema nikakvu zamerku. Mojoj sreći nije bilo kraja, jer je sve prošlo u redu, a i imam dve bebe, a Nađa dva brata. Za pet dana smo došli kući i tada naš život u petoro dobija pravi smisao... Od mene dosta, ja sam svoju želju ispunila...