|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Borba za isplatu zaostalog porodiljskog bolovanja

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 11.7.2015
„Pričate o beloj kugi? A šta ste uradili da stanete uz jednu prosečnu porodicu, da je zaštitite i pomognete ovom napaćenom narodu da sebi priušti najveće bogatstvo-dečije osmehe pod sopstvenim krovom? Šta?!“Sve češće suočeni sa iskustvima žena, koje prilikom planiranja porodice, ostajanjem u drugom stanju odnosno ostvarivanjem u majčinstvu nailaze na različite probleme i nerazumevanje svojih poslodavaca, prenosimo vam u celosti priču i borbu jedne od naših članica za isplatu sopstvene zarade tj. nadoknade za trudničko i porodiljsko bolovanje koje joj je od strane poslodavca uskraćeno, u cilju podstreka za sve druge žene-majke da podignu svoj glas i ukažu na probleme koje su imale.

image
/11


Pročitajte priču jedne od redovnih članica našeg portala, mame jedanaestomesečne Emilije, Jelene Mitrović, o njenoj borbi da ostvari svoja prava zaposlene porodilje!

Naime, njen poslodavac odbija i zaboravlja da izmiri svoje obaveze prema njoj, iako je u stalnom radnom odnosu, i bez obzira na to što njene zarade nisu njegov teret već se refundiraju iz republičkog budžeta.

Iako su kazne izuzetno visoke (u Ministarstvu rada i zapošljavanja kažu da, ukoliko poslodavac nije isplatio naknadu zarade zaposlenoj, protiv takvog poslodavaca inspektori rada u skladu sa Zakonom o radu podnose prekršajne prijave - zaprećena kazna za ovaj prekršaj je od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica i od 30.000 do 150.000 za odgovorno lice u pravnom licu, ukoliko je u pitanju preduzetnik, zaprećena kazna iznosi od 200.000 do 400.000 dinara) bahatost njenog poslodavca, Milorada Pavićevića, vlasnika „Ital sport Serbia“ je neopisiva.

 


 

"Ja sam užasno revoltirana. Najviše me pogodio bezobrazluk i bahatost, takva samouverenost i drskost poslodavca. Nije ga briga da li imam od čega da živim, da hranim svoje dete, da platim račune... Pa kakav nečovek treba da budeš da bi se tako ponašao?


Krenimo ipak redom!

Imam 26 godina, tada sam imala 24 i kao apsolent Učiteljskog fakulteta, u svežem braku, počela sam da tražim posao. Za jedan butik koji treba da se otvoti u Valjevu saznajem od prijatelja. Pronašla sam njihov oglas, kontaktirala ih i poslala svoj CV. Nakon par dana dobila sam povratnu informaciju o tome da sam u užem izboru i zamolili su me da dođem u Beograd na obuku.

Bila sam oduševljena što je moj prvi poslati CV privkao pažnju i što ću moći da idem na obuku za radno mesto šefa maloprodaje. Heeej, prvi posao, pa šef!

Kako je vreme prolazilo, to mi se devojka koja me obučavala sve više dopala. Zbližile smo se. Danas smo u istoj situaciji.

Po isteku obuke, ponovo sam otišla u sedište firme, gde sam upoznala svoju „konkurenciju“, tj. devojku koja je isto bila na obuci, ali u drugom butiku. Ona je bila pametna. Odustala je. Tako da je posao automatski pripao meni. Bila sam presrećna. E, onda je ON (Milorad Pavićević) obavio razgovor sa mnom. Tako hladan, strog, zvaničan. Nije mi se dopao. Trebalo je da poslušam instinkt. Obećao mi je bajke. Poverovala sam. Na kraju sam popila minimalac. Neredovan.


Njihova radnja već je postojala u Valjevu, ma ima ih po svim većim gradovima u Srbiji, butici donjeg veša, čarapa, pidžama i sl. „Il Cuore Italiano“. Tamo sam odlazila i radila pola radnog vremena kako bih se navikla i bila spremna kada se još jedna maloprodaja otvori.

Konačno, 15. novembra 2013. godine otvoren je novi butik. 23. novembra sam saznala da sam u drugom stanju. Bila sam van sebe od sreće, a u isto vreme i zabrinuta za svoj posao. Pošto trudnoća nije bila teška, odlučila sam da 3 meseca ne obaveštavam poslodavca o tome, radila sam normalno, nekad i po 11 sati dnevno (prekovremeni rad mi nikada nije plaćen).

Kada sam poslodavca obavestila o svojoj trudnoći putem maila, nije bilo nikakve povratne informacije. I tada sam ponekad ostajala na poslu po 11 sati.


Prijalo mi je da idem na posao, da budem u kontaktu sa ljudima, da imam obavezu, da se krećem... Imala sam divnu koleginicu Bilju, koja je imala mnogo razumevanja za mene i nije mi dozvoljavala da teglim kutije, da raspremam sama robu koja stigne itd.

Stvar se komplikuje kada su „stari“ butik zatvorili. Sama sam obavila popis i sredila robu pošto je koleginica koja je tu radila, Aleksandra, dobila momentalni otkaz (pobunila se protiv poslodavca i neredovnog plaćanja).

U „Anconi“ ostajemo nas dve-Bilja i ja. Po zakonu, mene nisu smeli da otpuste. Da Bilja ne bi ispaštala, ja sam otišla na trudničko bolovanje u 6. mesecu trudnoće.

Od tada kreće agonija.


Svakog meseca sam morala da pitam i molim za svoj novac, da proveravam da li su dokumenta predata itd. A to je sve što poslodavac, prema novom zakonu, treba da uradi. Da isplati platu i preda papire na vreme, a država potom poslodavcu SVE refundira.

Ipak, izgleda da je ovo previše komplikovano. Poslodavac je tek u septembru 2014. god. predao moje papire za trudničko bolovanje i 15. oktobra refundirano mu je sve za mesece april, maj i jun.


Od 29. juna 2014. sam na porodiljskom bolovanju. Porodila sam se 2. avgusta 2014. god. Poslodavca sam obavestila o tome po izlasku iz bolnice, oko 12. avgusta. Tom prilikom sam ga pitala da li treba još nešto od papira da dostavim, osim doznake (koju sam dostavila početkom jula). Dobila sam odgovor da ne treba. I tako sam čekala, pisala, molila, dosađivala... Tek sam 24. novembra dobila mail sa dokumentacijom koju treba da dostavim. To sam u najkraćem roku i uradila.

Čekala sam.


Na kraju sam slučaj prijavila inspekciji. Tek posle njihove intervencije predao je papire. Naravno, vraćeni su kao nepotpuni. I to sam ja morala da zovem Socijalno, pošto mi se iz firme nisu javljali. Tamo mi je ljubazna žena objasnila da dokumenta nisu kompletna, kao i šta fali od papira. Firmu je pokušavala da kontaktira, ali bezuspešno, pišto je poslodavac u  međuvremenu promenio broj telefona.

1

 


11. februara mi traže doznaku koja pokriva porodiljsko bolovanje u periodu od 29.06.2014-28.06.2015. god, a koju sam ja poslala u julu. Izgubili su je.

U februaru mi je istekao i ugovor o radu. Sa kašnjenjem od nekoliko dana poslat mi je novi. Bila sam iznenađena, ugovor je na neodređeno.


Konačno sam 30. marta dobila rešenje o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva. U njemu piše da je poslodavac dužan da isplati porodilju kada i ostale radnike, a da mu država potom refundira sredstva.

2

 


Kada sam otišla da overim knjižice za sebe i dete, gde su me obavestili da je poslednja uplata doprinosa za mene bila u decembru 2014. godine.


Revoltirana zbog neredovnog plaćanja, kako plate, tako i doprinosa, i odgovora poslodavca da se zbog toga obratim Vučiću, konsultovala sam advokata. Poslali smo Miloradu  opomenu pred tužbu. Nije reagovao. Potom je usledila i tužba.

3

        

U međuvremenu sam dobila jednu platu, za oktobar. Pojele su je dažbine prema banci. Ostalo mi je za ratu za kredit.


Pošto sam bila u nezavidnoj situaciji, kao i mnogi drugi utehu i savet tražila sam na internetu, po raznim stranicama i forumima. I zgrožena sam koliko žena je u sličnom položaju, koliko su poslodavci bezosećajni i bahati, koliko nam je zakon loš, a sistem ne ide u prilog običnim građanima.

           

Bila sam tužna jer svom detetu nisam mogla da priuštim mnoge stvari. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim prijateljima koji su nam pozajmili i poklonili stvari svoje dečice, kao i svojim roditeljima na nesebičnoj podršci. Bilo je teško boriti se sa svakodnevnim problemima i dažbinama, to sve utiče na ljude, stvara nervozu i trzavice u braku. Teško je živeti i od dve plate, a tek od jedne... Sa ratom za kredit. A grejali smo se na struju. Bilo je užasno živeti u  iščekivanju i strahu da su, kad god neko pokuca na vrata, došli da nam isključe struju. Na posletku i to se desilo. I moj suprug je morao da podigne kredit, da bismo isplatitli dug.          

Ipak, najteže mi je bilo što svom detetu nisam mogla da priuštim poklon za prvu Novu godinu. Da nije dobila paketić od firme mog supruga, ispod jelke ne bi imala ništa. Srce mi se zbog toga pocepalo. Ne mora da bude za nas, ali ona ne sme da trpi. Uspeli smo i da organizujemo malo, intimno krštenje i bili smo tako ponosni na našu curicu, koja se fantastično ponašala.


Zbog svega nabrojanog, odlučila sam i ja da budem bezobrazna i da „izboksujem“ svoja prava. Setila sam se da mi je obećan novac „na ruke“ za sve prekovremene sate, jer sam bila prijavljena na minimalac. Bila sam spremna da kao i dve koleginice koje su prekinule radni odnos pre mene, pristanem na kompenzaciju kroz robu. Poslala sam poslodavcu mail, dva-tri o tome i naravno, ni na jedan nisam dobila odgovor.

Kako se mom porodiljskom, tačnije odsustvu radi nege deteta, bližio kraj, poslala sam zahtev za korišćenje godišnjeg odmora. Na moje iznenađenje, bez nekih većih komplikacija, dobila sam rešenje o korišćenju odmora iz 2014. godine. Na njemu ću biti do 27. jula.


Na kraju obratila sam se i medijima, odlučila da progovorim, da stavim svima do znanja da se o ovom problemu neće večno ćutati. Treba da se dignemo na noge i pobunimo!  Pa zar žena tokom najlepšeg, ali i najtežeg perioda svog života, onda kada postane majka, treba još da razmišlja i o novcu-koji joj pripada, da visi na telefonu, da zivka poslodavca, knjigovoođu, razne institucije...? Da radi tuđi posao?! "

Šta određuje krvnu grupu bebe?
Roditelje često zanima koje će krvne grupe biti njihovo dete, naročito ako je jedan od roditelja Rh negativan. Pogledajt...
3
Normalan razvoj prepucijuma kod dečaka
Gotovo svi dečaci su rođeni sa uskim prepucijumom koji je spojen s glavićem. To je normalno fiziološko stanje i nije raz...
3
"Baby blues" nakon porođaja
Posle porođaja svaka žena je, normalno, neizmerno srećna što je konačno na svet donela dugo očekivanu bebu. Na samom poč...
3
Bebe koje đuskaju!
Svi znamo da bebe i deca jako vole muziku, jedino u čemu se razlikuju je muzički žanr.
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
krin 40
Prezadovoljna sam Fitolatom
Ja sam Fitolat počela da koristim pre sedam dana. Prezadovoljna sam, ovo je treća beba koju dojim. Zaista deluju kao što i piše. Imam konstantan osećaj "punoće grudi".  Više >>
image

Anketa

Individualnost


Da li mislite da kod svog deteta prvenstveno treba graditi individualnost, izdvajanje iz mase?

Da (34%)

Ne (25%)

Da, ali ne protiv "mase" (41%)


Ukupan broj glasova: 129

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here