/11 /11

A svi mi koji smo roditelji primećujemo da je i našoj deci neophodna promena. Istina, trudimo se da je dete na sigurnom, dok radimo da svome detetu obezbedimo samo najbolje – dadilju sa najboljim preporukama ili su u sigurnim rukama baka i deka, koji se smenjuju u stopostotnom nadzoru nad unučetom, a onda tu ponekada, ali ponekada „uskoči“ i tetka...Ma, to je za dete prelepo, priznaćete i vi biste voleli da vam je neko stalno na usluzi, da se brine o vama, ispunjava vam sve želje i željice. Ali, kada se vratite s’posla, shvatite da je vaše dete i dalje puno energije koju u toku dana nije uspelo da istroši, traži vašu pažnju, samo da se spustite na njegov nivo i postanete mu vršnjaci, spremni za igru. Ustvari, vaše dete je zrelo, društveno i sve što traži je VRTIĆ.

Svako traži svoje društvo

Imajući u vidu sopstvene potrebe u negovanju društvenih odnosa, a znajući da je dete od rođenja društveno biće, lako množemo doći do zaključka da, kao što nama prija društvo ljudi sličnih interesovanja i stavova, tako i detetu prija društvo vršnjaka koji mu mogu biti aktivni i ravnopravni učesnici u igri. Zaista je divno videti scenu u kojoj deka igra fudbal sa svojim unukom, pri tome vidno puštajući dete da ga „dribla“ i uvek pobedi, ali je daleko lepše i podsticajnije pustiti dete da fudbalske sposobnosti odmerava sa drugarima, svojim vršnjacima. Jer samo tako će uvideti svoje umeće i na kojoj „lestvici grupe“ pripada, u čemu se ističe, a gde je malo „tanje“, te će veoma lako moći da proceni svoje i mogućnosti drugara.

A deku, deku će uvek moći da pobedi.

A baku? Da ne pričamo...

Negovanje samostalnosti

Pomislite kako vašem detetu prolazi dan kada je kod kuće. Obično ga puštate da spava „dokle hoće“, vi ga umijete, operete zubiće, a zatim ga nahranite, dok je još uvek u pidžami, ispred TV-a.

E, pa ovako...polaskom deteta u vrtić...sve se menja.

U skladu sa dnevnim redom ustanove u koju dovodite dete, ono mora stići u vrtić u određeno vreme da bi ispratilo sve deliće dana i režima rada. Vi mu pripomognete da se obuče, preobuje, a ono zatim odlazi u grupu. A u grupi dete uči od drugih, posmatranjem, a uz stalni nadzor i pomoć vaspitača započinje da „vodi brigu“ samo o sebi, tj. da se samostalno hrani, obuva, sprema za spavanje, posprema igračke za sobom . I, dok trepnete, videćete da se vaše dete pretvorilo u društveno korisno biće, koje kod kuće posprema svoje igračke, garderobu, čak želi i vama da pomogne u osnovnim kućnim poslovima.

Socijalizacija

Socijalizacija je proces u kome dete uočava i prihvata svet oko sebe, uviđa društvena pravila u svom okruženju i spontano ih se počinje pridržavati, pridodajući svoje ideje i želje, a ujedno poštujući i uvažavajući druge. Dete se najbolje oseća u okviru svoje grupe, razmenjujući svoja iskustva upoznaje veštine druge dece, spontano ih upoređuje sa svojim umećem u određenoj oblasti, te tako unapređuje svoje iskustvo i znanje, a svoj rečnik bogati kroz stalnu komunikaciju. Ovo je veoma važno kod mlađe dece koje grupa ume jako da podstakne i to na jedan spontan način, bez forsiranja. Dete će vrlo brzo da uoči kakva atmosfera vlada u grupi, da zavoli boravak u kolektivu i svoje drugare. Ako u grupi vlada podsticajna, prijatna atmosfera, i ako postoji odrasla osoba (vaspitač) koja će te dečje tople, međusobne odnose negovati i još više podsticati, doći će do toga da svako dete zavoli svoje drugare kao da su mu članovi uže porodice.

Mali čovek

Svako od nas teži da mu se dete hrani zdravo, umereno, da stekne prave kulturno-higijenske navike za vreme, pre i posle obroka, da uživa u toku jela, da stekne pravilan odnos prema hrani i samom činu hranjenja, tj. obedovanja.

A to se, verujte, postiže u vrtiću.

Priznaćete, i vi svoje dete puštate da jede na različitim mestima u stanu, u različito vreme, a hranite ga iako je dovoljno zrelo da može i samostalno to da obavlja.

Dovodeći dete u vrtić na vreme, dete dovodite na prvi dnevni obrok – doručak, a svojim trudom da stignete, pokazujete ustanovi, ali i detetu, poštovanje prema režimu dana, prema vrtiću, drugarima, ali i prema hrani koja im je poslužena. Dete neposredno pred obrok, uz pomoć vaspitača, pere ruke, a ponavljajući svakodnevno ovu aktivnost, detetu se usađuje ova bitna navika, tako da ćete posle nekoliko dana boravka u vrtiću uvideti da vaše dete ne mora da bude opomenuto da to uradi, već će to uraditi samostalno, s’radošću.

Kada je ručak u pitanju, tu je situacija poprilično zanimljiva, jer se dešava da dete ruča nešto što kod kuće ni u kom slučaju ne bi ni probalo. Jako je simpatično čuti roditelja koji kaže „To ne voli“, a kada dođu po dete, ne mogu čudom da se načude da je ono sve pojelo, pa čak tražilo i dodatak.

Desiće vam se da dete koje ste poslali u vrtić, posle izvesnog vremenskog perioda, nećete poznati, jer će se pretvoriti u malog kulturnog čoveka sa svim lepim radnim, kulturnim i higijenskim navikama, a da to možda niste očekivali od vašeg mališana.

Činjenica je, upravo ovo je period kada se dete formira u zdravu, kulturnu ličnost, vrednu i ambicioznu, sa pozitivnim stavom prema društvu i sredini koja ga okružuje, željnu da pomogne drugima i ujedno slobodno da zatraži pomoć.

Zato, dragi roditelji, ne gubite ni svoje ni vreme svog deteta, ako se dvoumite da li je ono za vrtić, naš odgovor je „Da, od najranijeg uzrasta!“ A ako i dalje niste odlučni, odvedite svoje dete do vrtića na probni period, videćete to će vas razuveriti.

Uz dužno poštovanje baka i deka, dadilja i svih drugih željnih da priteknu u pomoć, vašem detetu je mesto među vršnjacima.

Katarina Jovanović-Luković

Dipl. Vaspitač

Direktor privatnog vrtića

Mala fabrika mašte