/11 /11

U jednoj šumi daleko iza brda živelo je jedno drvo. Okruženo drugim drvećem, ptičicama, bubama i travom raslo je visoko ka nebu. Vetar mu je milovao lišće, ptičice sletale na grane, bubice milele njegovom korom…

Ali, drvo nije bilo srećno.

Stalno je razmišljalo da je samo jedno od mnoštva drveća u šumi i da bi mu život bio mnogo lepši kada bi raslo odvojeno na nekoj livadi. Tada bi vetar milovao samo njegovo lišće, ptičice sletale samo na njegove grane, bube milele samo njegovom korom, a dečaci devojčice koji šetaju šumom ležali bi samo u njegovom hladu, dok bi ono slušalo njihova šaputanja i čuvalo njihove tajne…

Ipak, drvo je znalo da se njegov život sada ne može promeniti. Zato je odlučilo da zamoli jednu ptičicu da njegovo seme poseje na jednoj livadi, da bar njegov izdanak,  kada poraste,  dobije život kakvo je ono želelo.

I, ptičica ga je poslušala.

Posejala je seme u sred jedne livade u dnu brda. Iz semena, izraslo je veliko i lepo drvo. Vetar je milovao samo njegovo lišće, ptičice su sletale samo ne njegove grane, bube su milile samo njegovom korom, dečaci i devojčice odmarali su se samo u njegovom hladu i delili s njim svoje tajne.

Ali, drvo nije bilo srećno.

Bilo je usamljeno bez drugog drveća. Zato je zamolilo ptičicu da odnese njegovo seme i poseje u šumu.

Drvo koje je iz tog semena poraslo znalo je šta je sreća – uživati u onome što imaš, ma gde da si!