Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2025
Danu media d.o.o. Beograd
Jedva da si izašao u 8, vratio si se u 9...
Uredništvo portala Ringeraja.rs, 7.8.2019
Jedva da si izašao u 8, vratio si se u 9, ajde nazad na igralište!
|
/11
To je bio deo svađe koji sam čuo između komšije i njegovog maloletnog sina. Zvučalo je čudno, baš suprotno uobičajenoj svađi sa mojim roditeljima u vreme koje je zvučalo ovako: "Znate li da je već ponoć. Gde ste sada???
Šetajući mojom ulicom sinoć oko 21 čas sreo san komšije, oca i maloletnog sina koji su sedeli na vratima i svađali su se.
Sin je hteo da ide kući, a otac je zapeo da se igra još malo.
Nisam mogla da verujem da dobro čujem. Nije da ne znam šta se dešava sa ovom decom i da više vole da sede ispred ekrana, nego da igraju fudbal, košarku ili podne u školskom dvorištu, ali kad neko čuje zvuk poput toga, ne može ostati ravnodušan, pogotovo kada je reč o našoj generaciji.
Dobro se sećam da smo uvek molili za još pet minuta igrajući se na klupama "Partizankse", u dvorištu J.A. Komenski, na meksičkom igralištu ili na uglu ulice.
A tih dodatnih pet minuta trajalo je najmanje pola sata.
Pa kad sam sinoć ćuo svađu između komšije i njegovog maloletnog sina, morala sam da prestanem da se uverim da li dobro čujem.
"Još malo da se igramo", govorio je očev sin, a ovaj sedeći na pragu njihove kuće, uporno mu je prepričavao da je do sada bio ponižen.
"Teško bi te mogao oterati u 20 časova, hoćeš li doći kući u 21 sat? Nema šanse da uđeš i uključiš računar. Ili se igraj neko vreme ili nema računar!" Otac, već ljut, izvukao je poslednji argument.
Nisam čudo da se razgovor završio, ali osećam se baš kao u prošlom veku! Letnji odmor i više vole da sede kod kuće, nego na ulici.
Oh, da nas nisu molili da se vratimo još malo na ulicu...
Šetajući mojom ulicom sinoć oko 21 čas sreo sam komšije, oca i maloletnog sina koji su sedeli na vratima i svađali su se.
Sin je hteo da ide kući, a otac je zapeo da se igra još malo.
Nisam mogla da verujem da dobro čujem. Nije da ne znam šta se dešava sa ovom decom i da više vole da sede ispred ekrana, nego da igraju fudbal, košarku ili podne u školskom dvorištu, ali kad neko čuje zvuk poput toga, ne može ostati ravnodušan, pogotovo kada je reč o našoj generaciji.
Dobro se sećam da smo uvek molili za još pet minuta igrajući se na klupama "Partizanske", u dvorištu J.A. Komenski, na meksičkom igralištu ili na uglu ulice.
A tih dodatnih pet minuta trajalo je najmanje pola sata.
Pa kad sam sinoć ćuo svađu između komšije i njegovog maloletnog sina, morala sam da prestanem da se uverim da li dobro čujem.
"Još malo da se igramo", govorio je očev sin, a ovaj sedeći na pragu njihove kuće, uporno mu je prepričavao da je do sada bio ponižen.
"Teško bi te mogao oterati u 20 časova, hoćeš li doći kući u 21 sat? Nema šanse da uđeš i uključiš računar. Ili se igraj neko vreme ili nema računar!" Otac, već ljut, izvukao je poslednji argument.
Nisam čudo da se razgovor završio, ali osećam se baš kao u prošlom veku! Letnji odmor i više vole da sede kod kuće, nego na ulici.
Oh, da nas nisu molili da se vratimo još malo na ulicu...
Prevod: majkaidete.mk
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Zvončići no.1
Kad padne prvi sneg, kad zabeli se breg, na put se sprema tad, taj deda večno mlad,...
30
30
Brat i sestra se najlepše vole
U DETINjSTVU se najčešće slažu kao pas i mačka, ali njihova ljubav je i tada snažna i nežna. Drugačija od svih ostalih.6
U DETINjSTVU se najčešće slažu kao pas i mačka, ali njihova ljubav je i tada snažna i nežna. Drugačija od svih ostalih.
6
